– Ljudi se ponašaju kao u supermarketu. Uđu i izaberu šta im treba, zadovolje svoje potrebe, a kada druga osoba prestane da ih zadovoljava, vrate je na policu. Koristimo ljude kao objekte u funkciji naših osećanja i potreba. Neki čak i neće da uđu u brak jer to znači ući u odrasli period života na koji mnogi gledaju vrlo negativno, jer žele da se igraju, uživaju u životu i ostvare više ciljeve – objašnjava on.
Ipak, moguće je imati dobar brak, ali, objašnjava Milivojević, koji je inače veliki protivnik „romantične ljubavi”, da ljudi treba da shvate da je brak vrsta ugovora i tako je pravno i postavljen Zakonom o braku. Međutim, postoji jedan nevidljivi deo, a to je psihološki ugovor, o kojem dvoje takođe treba da se dogovore.
– Pošto su ljudi jako različiti, svako mora da bude jasan u tome šta hoće, kao kada primate nekoga na posao – šta vi nudite, a šta on zapravo traži. Ako je ugovor dobar i obe strane zadovoljavaju potrebe koje su im važne, brak kao zajednički poduhvat ima šanse da jako dugo traje – kaže Milivojević.
Sociolog Džudit Stejsi, koja je deset godina proučavala „alternativne” veze, nedavno je objavila knjigu „Unhitched” (Nevezani) u kojoj dokazuje koliko je, za neke ljude, težak i nestabilan zapadnjački romantični ideal o bračnoj monogamiji. Ipak, ona nije protiv monogamnih brakova, ali ne preporučuju ni „nemonogamiju” kao neki novi vid iskrenosti, već kao opciju koja će biti društveno prihvatljivija.
– Monogamija nije prirodna, ali ni „nemonogamija” nije prirodna. Ono što je prirodno je različitost, Ljudi bi trebali da budu iskreniji u vezi sa tim šta žele i da stupaju u veze sa ljudima koji žele slične stvari i imaju slične ciljeve. Ideja je da se zavetujete samo na ono što možete da održite i da budete spremni na to da vas život može odvesti u smeru u kojem ćete morati ponovo da pregovarate o tome. Ako se ljudima dozvoli da obećaju samo ono što mogu da održe, mislim da će onda na svetu biti mnogo manje varanja – piše Stejsi u knjizi.
Da se stvari već kreću u smeru suprotnom od oltara i matičara pokazuje i činjenica da oko trećina mladih ljudi u zemljama EU živi u vanbračnim zajednicama (od 11odsto u Portugalu do 73 odsto u Švedskoj). A manje od polovine Evropljana reklo je da je doživotni brak među njihovim životnim ciljevima. Rezultati ankete, koju je sprovela Agencija za ispitivanje javnog mnjenja AC Nilsen na 25.000 ljudi iz 46 zemalja, pokazuju da i žene širom Evrope, a posebno u Zapadnoj Evropi, prvi put u istoriji više žele karijeru nego muža, a nezavisnost smatraju vrednijom od braka.
Zanimljivo je, ipak, da se u praksi pokazalo da se zapravo uvek vraćamo monogamiji. Monogamija, je prema antropolozima, nastala pre 10.000 godina kada su se i muškarac i žena, posle iscrpljenosti od lova i prikupljanja hrane, seli, dogovorili se i pronašli lakši način da prežive – brak. Lakše im je bilo da preživljavaju zajedno. Još neka istraživanja pokazuju da je poligamija u „zapadnim” zemljama postala prošlost upravo zato što srednja klasa iz ekonomskih razloga sebi nije mogla da dozvoli više nego jednu ženu i da je to kulturni obrazac ekonomske logike.
Iako brak kao institucija opstaje, ni prevare ne prestaju da se dešavaju, kao ni bračni brodolomi. Zoran Milivojević kaže da se u poslednje vreme sve više čuju razmišljanja da čovek po svojoj prirodi nije monogamno biće. Jer kako drukčije objasniti toliko razvoda, raskida i prevara. Međutim, i oni koji su za monogamiju i oni koji su protiv nje mogu u životinjskom svetu naći određene „dokaze” za svoje teze o nekakvoj urođenoj ljudskoj prirodi.
– Odgovore na ova pitanja ne treba tražiti u biološkom ustrojstvu čoveka, već upravo u društvenim, kulturnim i civilizacijskim promenama. Dok je brak u siromašnom društvu potreba bez koje ni ona ni on ne mogu rađati decu, u bogatom društvu ljudi ulaze u brak jer im je tako prijatnije i ostaju u njemu sve dok im zajedništvo ne dosadi. Savremeni čovek Zapada nalazi onaj kvalitet života koji traći u tome da se dobro oseća. Ulazi u vezu da bi uživao, a izlazi kada to osećanje prestane. Kako je uživanje nešto nestabilno, onda su i odnosi, veze i brakovi zasnovani na njemu nestabilni. Izgleda da potraga za užitkom i monogamija ne idu zajedno – zaključuje Milivojević.
pressonline.rs
