Brak nije zdrav: Svetski istraživači su utvrdili a nedavna anketa i potvrdila da je monogamija mnogo teža nego što ljudi žele da priznaju. Možda je vreme za novu seksualnu etiku koja je utemeljena u realnosti, umesto u mitu o romantičnoj ljubavi i onom „dok nas smrt ne rastavi”
Za brak je potreban poseban talenat. Otprilike nešto kao gluma. Za monogamiju morate biti genije, rekao je Voren Biti, čuveni američki glumac i zavodnik kroz čiji krevet je prošlo, navodno, 12.775 žena. Rekao je, i na kraju se odlučio za monogamiju pošto je već 20 godina u braku sa glumicom Anet Bening.
Monogamija je običaj ili stanje u kome osoba ima samo jednog partnera, muža ili ženu u jednom periodu. Reč monogamija dolazi od grčkog monos (jedan ili sam), i grčkog gamos, što znači brak ili savez. Bukvalno, venčani ste ili ste u vezi samo sa jednom osobom, i samo sa njom imate seksualne odnose. Ali budimo iskreni: ovakvo stanje stvari često nije održivo, a život je demantovao mnoge od njih koji su se zavetovali na monogamiju.
Poligamija, utemeljena u dalekoj prošlosti, danas se ozbiljno preispituje, maske padaju i sve je više onih kojima nije problem da glasno kažu: „Zbogom, vernosti”!
Monogamija, kao i brak, već godinama su u krizi. To potvrđuju i razna istraživanja. Rezultati ankete koju je pre dva meseca radio Press, u kojoj je učestvovalo skoro 4.000 posetilaca našeg sajta, pokazali su da više od polovine muškaraca (60 odsto) u Srbiji priznaje da je prevarilo svoju ženu ili devojku, dok je situacija kod žena malo drugačija – prevaru je priznalo manje od polovine žena (40 odsto). Manje ili više – varaju skoro svi.
Pogledajmo i svetska iskustva. Istraživanje koje je 2001. godine objavljeno u „Žurnalu porodične psihologije” (The Journal of Family Psychology) otkrilo je da će između 20 i 25 odsto svih Amerikanaca u braku imati i seksualnu vezu sa strane. Da je braku, barem onako kako je do sada doživljavan, odzvonilo, pokazalo je i drugo istraživanje Čikaškog univerziteta, koje je pokazalo da je 14 odsto žena i 20 odsto muškaraca koji su bili u braku prevarilo barem jednom svog partnera.
Dakle, sve je manje-više isto: zaklinjemo se na večnu ljubav i vernost, a prevare su na svakom koraku. Upravo je o tom licemerju u pisao Den Sevidž, vodeći američki kolumnista koji se bavi seksom, i koji je izneo potpuno šokantno – za većinu konzervativnih ljudi – viđenje: da monogamija nije ni prirodna, ni laka i da je možda vreme da se nešto promeni.
Možda bi svi trebalo da budemo iskreniji, da se ne zaklinjemo na vernost do kraja života, ako to ne možemo da ispunimo, a mnogi ne mogu.
Ovaj kolumnista već 20 godina tvrdi da je monogamija teška. Mnogo teža nego što ljudi žele da priznaju, pa je možda vreme za novu seksualnu etiku koja je utemeljena u realnosti, umesto što nastavljamo da gradimo mit o romantičnoj ljubavi i monogamnom braku. On piše da veruje da je monogamija ispravna za mnoge parove, ali istovremeno veruje i da je naš stav prema njoj i uopšte prema seksulanosti, neiskren.
– Nekim ljudima potrebno je više od jednog partnera. Ne možemo se boriti protiv naših nagona i zato bi takvim ljudima, ako su u braku, bilo mnogo bolje da priznaju istinu svom partneru: kod nekih će to sprečiti preljubu, kod nekih će odvesti u preljubu, ali dozvoljenu. Fleksibilniji stav o braku je možda upravo ono što treba društvu, jer ako monogamiju, umesto iskrenosti, radosti ili humora uzimamo kao najvažniji faktor uspešnog braka, onda postavljamo nerealna očekivanja. A to porodicu mnogo više uništava nego što gradi ili spasava – piše Sevidž u kolumni.
Brak je sve manje popularan i u Srbiji. Godine 1950. sklopljeno je 76.749 brakova, a prema podacima za prošlu godinu, sudbonosno „da” izgovorilo je više nego duplo manje parova, 35.815. Sa druge strane, opada i broj razvoda brakova u Srbiji. Pre 60 godina registrovano je 9.623 zakonski rastavljenih brakova, a 2010. – 6.644.
Savremeni brak je u krizi jer više nije potreba, smatra naš istaknuti psihoterapeut i stručnjak za muško-ženske odnose Zoran Milivojević. On to objašnjava vremenom narcisoidnosti u kojem živimo, a u kojem se ljudi ne vezuju tako intenzivno za druge kao ranije, kada se živelo teže i kada su morali da prave zajednicu da bi preživeli.
Do krize monogamije došlo je jer je partner dobio promenjenu ulogu – to nije neko ko nam pomaže da preživimo i podignemo decu, već neko ko treba da nam pruži zadovoljstvo i ugodi nam, a kad to izostane, veza postaje nestabilna.
