ISTINITA ISPOVEST: Kada je mlada, ne baš previše upućena žena na početku svojih tridesetih, po prvi put ipak pod nagovorom drugih rešila da počne da koristi internet, život je poceo je da joj otkriva do tada nepoznate stvari.
Otvorivši nalog i svoj profil, zanimljivo putovanje je počelo. Otvorile su joj se nepregledne mogućnosti, od toga da može da se prestavlja lažno ili stvarno, do poznanstava, otkrivanja raznih stranica, grupa, momenata intime preko inboksa, igrica i čega sve ne…
Pošto joj je odmalena neostvarena želja bila da postane pisac, internet joj je u tome svesrdno pomogao, jer danas su ionako skoro pa svi na internetu, umetnici ili pisci. Omogućivsi joj da preko svog Fejsbuk profila ubrzo sazna za stranice koje objavljuju pisane statuse, čitajući druge autore, koautore pa i plagijatore, odlučila je da počna sa drugima da deli i neke svoje ideje. Odabrala je umetničko ime, stavila fotografiju na kojoj je po svom mišljenju najlepše izgledala, otvorila svoju stranicu i postavila pomalo skeptično svoj prvi status.
Nije dugo vremena prošlo i status je brojao 34 lajka i dva laskava komentara, lepa si, pišeš kao što i izgledaš – zanosno. Lagala bi samu sebe da nije bila ponosno ushićena i spremna na svoj novi poziv virtualnom životu,. Poziv pisca. Pisalo se satima, danima, dopisivalo sa drugima, ubrzanim tempom, pisanje u wordu, na čatu… Povremeno su joj stizali pozivi za igrice, ali je njoj internet bio mnogo više od igre. Stizali su u sve većem broju i pozivi za prijateljstva, broj Fejsbuk pratilaca je rastao, jednom rečju, nova karijera je uveliko otpočela. Rađali su se novi selfiji, nove izazovne fotografije mlade spisateljice, dok su čitaoci umirali za njom, novi statusi i lajkovi, ona je pisala ushićeno kao da svaki put piše životno delo… Ali kako ništa baš nije do kraja idealno kako u realnom, tako ni u internet životu, počeli su i prvi znaci ljubomore na spisateljicu, prevashodno kod ženske populacije. Mnogi ljudi na internetu će sve oprostiti, ali veliku popularnost i veći broj lajkova nikako. I tako su i na ravnom ekranu i zidu spisateljicinog Fejsbuk zida stvari polako krenule da idu nizbrdo. Sledećeg dana su joj i hakovali profil, na sopstveni zid poceli su da joj postavljaju tuđe statuse, da joj menjaju slike, dodaju nepoznate prijatelje. Veliki i iznenadni stres je iznenada pretio da ugrozi sve ono lepo što joj se na internetu dogodilo do tad… Ali kako joj je internet već potpuno “ušao pod kožu, a pisanje u krv”, otvaranje novog profila i kretanje od novog početka je bilo neminovno. Novi profil, novi selfi, novi postovi i stara želja za dokazivanjem u pisanju, su za tren već bili tu i stečeni su uslovi da putovanje internetom bude nastavljeno. Fejsbuk ju je toliko zainrigirao da joj se pojam vremena nedeljama unazad potpuno izgubio, vreme kao da se usporilo, život joj je predstavljao samo taj ekran kompjutera u koji je satima bila zagledana. U svim tim obavezama, mesečni računi su zaboravljeni , niko ih nije uplatio. Prvo su joj isklučili internet, a nedugo zatim i struju.
Odjednom se našla u čudu, proverila prekidače, istrčala iz sobe i da proveri osigurače u hodniku, i uputila se ka ostalim sobama. Mnoge čudne stvari su u tim trenucima počele da se dešavaju, iz susedne sobe je izleteo muž, a iz sobe na kraju hodnika dvoje dece. Ćerkica od 7 godina i sinčić od 5. Svi su u glas povikali: Šta je sa strujom, nema interneta, nema TV-a, ne radi laptop!? Gledali su se u čudu u polumraku. I tako se po ko zna koji put naša porodica udružila onda kada je i najteže. Svi su se raznežili, zagrlili, i u kratkom roku odlučili da svari vrate u red kao što su bile. I pre nego što je muž rekao da će platiti račune, spisateljica je u trku rekla: otišla sam da platim račune i pohitala put obližnje pošte. Otac se u međuvremenu igrao sa decom, čekajući spisateljicu da se vrati kući. Nije puno prošlo, vratila se, zagrlila muža, izljubila decu. Porodica je opet delovala kao i na početku. Srećno, prisno, sve je teklo u najoljem redu. Pričali su satima iako su veče i noć dočekali pod svećama.
Novo jutro je promenilo sve i struja je ponovo došla u njihov dom, a celokupno srećna moderna porodica je polako počela da se vraća svojim svakodnevnim obavezama. Posle podne kada su ponovo svi bili na okupu i ručali, brzo ispričali šta se kome dogodilo i svi zadovoljno vratili u svoje sobe i svojim zanimacijama u slobodno vreme. Majka internet pisanju, otac TV-u, a deca igricama. Spisateljica se nakon što je otkrila svoj talenat za pisanjem i ostvarila svoj nekadasnji san, pisanje, podsetila i da ima dom, porodicu, muža i decu. Teško da je postojao neko ko je u tim trenucima mogao biti srećniji, ponosniji i zadovoljniji od nje…
Anonimna Slađana Marinković Kulišić (43)
Autor teksta: Peđa Đakonović Đakon & besnopile.rs
