“Tašta je insistirala da moja žena bude njen jedini staratelj, da je vodi na svaki sastanak, da čisti za njom, menja joj pelene, kuva svaki obrok itd. I sve to dok je moja žena završavala 40-satnu praksu i slušala poslednji semestar za master diplomu. naravno, meni nije bilo dozvoljeno da pomognem jer sam muškarac i to je bio posao njene ćerke da vodi računa o majci. Moja žena je morala da napusti predavanja, posao i studije kako bi trčala kući da napravi mami sendvič. Voleo bih da preterujem!”
“Povrh svega, mi imamo troje dece. Najstarije liči na mene (beo, plav), srednje na moju ženu (azijat, presladak), a treće neverovatno liči na oca moje žene, koji živi u drugom gradu. Moja tašta je decu tretirala na svoj način, najstarije je ignorisala (kao i mene), srednje je stavljala na rolerkoster ljubavi i mržnje, a najmlađe je potpuno preuzela, nije davala mojoj ženi ni da drži dete iako je imao samo godinu dana. Došlo je do tačke da je dete moju taštu počelo da zove “mama”. Ona je to obožavala.”
“U međuvremenu, moja žena je morala da se bavi svim umnim igrama koje je njena majka igrala sa njom dok je ona čistila i kuvala za nju… Moj najbolji prijatelj je žena, odrasli smo zajedno i ona mi je bukvalno kao sestra. Moja tašta je ubeđena da nas dvoje imamo aferu i da moja prijateljica namerno koristi njenu bolest kako bi bila sa mnom, i da moja drugarica planira ubistvo moje žene i dece kako bi bila sa mnom. Postalo je toliko loše, da čak i ako sam u istoj prostoriji sa drugaricom, moja žena je o tome morala da sluša danima. Iako moja žena nije luda, njena majka je toliko manipulativna, da je čak i moja žena dobila crva sumnje oko našeg braka i skoro pa je uspela da uništi moje prijateljstvo sa drugaricom.”
“E, sad, pre nego što pitate, šta do đavola…Ništa nisam preduzeo povodom toga, hteo samn da učinim nešto strašno, ali sam znao da nivo bola i mučenja koji bi to donelo bi uništilo moju ženu. Zato sam ostao nem i podržavao je iza zatvorenih vrata. Radio sam sve što sam mogao da joj olakšam.”
