Većina roditelja vole svoju decu dovoljno da se žrtvuju za njih. Majke i očevi nesebično brinu o svojoj deci kako bi osigurali njihovo blagostanje i postaraju se da budu srećni, zdravi građani sveta.
Većina roditelja nesebično daje. Međutim, svi smo mi sreli najmanje jednu narcisoidnu osobu u nekom trenutku. I ti ljudi imaju reproduktivne organe i često imaju decu, ali ništa ne daju. Umesto toga, ovi ljudi žive od pažnje svoje dece i njihove ljubavi kao što to rade sa svim ljudima u svom životu.
Ovo je jedna priča koja počinje sa takvim roditeljem:
“Moja tašta je bila jako stroga žena…kada je moja žena bila mala, majka je mučila i psihički i emotivno. Pričam o stvarima kao što je izbacivanje ćerke od 10 godina napolje na sneg i nazivanje raznim imenima jer je promenila majicu, sulude stvari!”
“Međutim, uprkos svim tim ludim stvarima, moja žena je volela svoju majku i želela je da ona bude aktivno uključena u njen život. Ista je priča kao i sa “roditeljima koji pate od mentalne bolesti), oni su i najbolji i najgori roditelji na svetu. Zato smo održavali odnos sa njenom majkom, što je značilo da nas je ponekada mesecima posećivala svaki dan, a onda bi nas isključila iz života na godinu dana zbog sitnice. Bilo je užasno, ali snalazili smo se.”
“Onda je dobila rak i moja žena, jedino dete, osećala se obaveznom da vodi računa o majci. Tašta se preselila kod nas dok ne prođe operacija i hemoterapija. Tada je nastao pakao!”
