A po mišljenju istraživača sa Kolumbija univerziteta, koji se bave uticajem Interneta na organizam i psihu čoveka, ljudski mozak se do takvog stepena adapatirao na mogućnosti savremene tehnike, da se takva funkcija kao što je memorija – praktično ne koristi. Kao rezultat toga, ona postaje površnija i kratkoročnija. Serija eksperimenata pod rukovodstvom psihologa Betsi Sparou pokazala je neosporne promene u osnovnim principima rada ljudskog mozga. Tako se razjasnilo da ljudi u naše vreme značajno bolje pamte informaciju koju unose u kompjuter – ako znaju da će ona za neko vreme biti trajno uklonjena.
Ispostavilo da su kompjuter i Internet postali svojevrsna “proteza” memorije – naš mozak počeo je da doživljava globalnu mrežu kao deo sebe – kao kompletno skladište informacija, time prebacujući na Internet odgovornost za pamćenje i čuvanje svega što za nas ima kakav-takav značaj. Saradnik dr Sparou, Denijel Venger sa Harvarda, ubeđen je da je Internet postao oblik transaktivne memorije.
U prvom delu istraživanja, korišćena je tehnika nazavana mofikovanim Stupovim testom. U običnom Strupovom testu meri se koliko je vremena potrebno čoveku da pročita naziv boje, ako je sama reč koja je označava napisana drugom bojom: na primer, reč “zeleno” napisana je plavim slovima. U ovoj, modifikovanoj verziji, učesnicima eksperimenta postavljana su pitanja sa varijantama odgovora “tačno” ili “netačno”. Ispostavilo se da se vreme reagovanja na pitanja kod kojih je figurirala mogućnost da se konsultuje Internet značajno povećavalo, što bi moglo da znači da su učesnici, ukoliko nisu znali odgovor, trošili vreme na razmišljanje o tome da li se činjenice mogu proveriti pomoću kompjutera.
U drugom delu eksperimenta učesnicima je dat skup fajlova. Polovini ljudi rečeno je da dobijene informacije podele po folderima, dok je ostalima predočeno da će informacija biti u potpunosti uklonjena posle čitanja. Pripadnici druge grupe, znajući da im informacija kasnije neće biti dostupna, zapamtili su je znatno bolje, dok su oni koji su razmeštali dobijene informacije po folderima ne baš dobro pamtili suštinu informacije, ali zato su odlično znali gde su smestili podatke.
-To pokazuje da stvari koje pronađemo “onlajn” – pokušavamo i da čuvamo onlajn – u eksternom mediju – objašnjava doktor Sparou.
Po njenim rečima, osobina da se pamti mesto gde se nalazi neophodna informacija, a ne ona sama – ne znači da nam je memorija postala lošija, već samo da drugačije organizujemo ogromnu količinu danas dostupnih informacija.
besnopile.rs / treceoko.rs
