Pojedini ljudi su pakao. Biti sam nije sramota. Biti s bilo kim, to već jeste
Iznenadio me je taj ženski inat.
Čvršći od kamena, veći od planine, istrajniji od upornosti. Njihov inat se pretežno probudi nakon razočarenja i tada te sahrane.
Koliko god da im se javljao, smatraće te mrtvim.
Šta god radio, nećeš moći biti isti u njihovim očima, njihovoj glavi i njihovom srcu.
Izbrisaće će te kao da nikada nisi ni postojao, a bio si smisao njenog postojanja.
Istina, nisu ni ljudi mala slova na papiru da ih brišeš gumicom, ali zato, neki ljudi jesu veliko smeće. A dobro je poznato gde je mesto takvima.
U kanti za otpad.
Rešiš ih se i osećaš olakšicu. Lakše dišeš.
Ne pada ti na pamet da ponavljaš identičnu grešku iznova.
Uživaš u samoći od koje si godinama bežao, govoreći kako je usamljenost pakao.
Naprotiv, pojedini ljudi su pakao. Biti sam nije sramota. Biti s bilo kim, to već jeste.
Upravo iz spomenutih razloga, opasno je razočarati ženu.
Činiće ti se da je pretvorena u čudovište, bezosećajnog monstruma, odbojnu nedodirljivost – što je pogrešno.
Zna ona voleti. Može ponuditi bezuslovnu ljubav. Uložiti poslednji atom snage.
Samo, neće.
