Postoji neko nepisano pravilo u životu, koje u praksi deluje tako da što je neko ili nešto zabranjeniji, to je privlačniji, a u muško ženskim odnosima to najčešće znači samo jedno. Prevaru! Da stvar bude gora, oženjeni muškarci mahom imaju viška slobode pa su u fazama flertovanja sa ženama skloni iskoristiti džoker rečenicu:”Zar je problem što sam u braku?” najčešće dopunjeno slavnim frazama poput “Brak je u krizi” “Zajedno smo zbog dece, nekretnina i slično” ili pak onu najčuveniju, izjavu sa trona liste: “Ja nju ne volim”.
Šta se zapravo krije iza takvih i sličnih situacija, ostaje skriveno iza četiri zida bračne kuće, izvan koje dobar deo oženjenih živi posve slobodno. Bez imalo ustručavanja, pravila ili griže savesti oni prilaze sa pričom u kojoj se nekada u samom startu predstave kao oženjeni, ali ne vide da to predstavlja problem. I najčešće ne bi trebalo predstavljati ni vama, jer dobićete sve ono što ona koja kod kuće čeka sa ručkom, decom i vešom nije.
Prividnim osećajem slobode i samoće oženjeni muškarci uživaju u društvu slobodnih žena, jer sa njima ostvare komunikaciju koja se čini novom, uzbudljivijom i drugačijom. Uostalom, nakon godina razgovora o pelenama, deci i obavezama, svakome prija nešto drugačije, makar to značilo i prisećanje detinjstva. Svaki od njih uživa u veličini sebe u tuđim očima, a to je veoma lako kada ih nova osoba ne poznaje dovoljno da im ukaže na mane. Većina ih ne misli ni da vara, jer kada se vrate kućama, oni se uredno svuku, uključe veš mašinu i uvuku u čistu postelju, izgovarajući dobro poznatu “umoran sam večeras” frazu. Ženama ionako nakon napornog dana na poslu i u kući nije toliko ni važno hoće li i večeras zaspati na svojoj strani kreveta.
Da priča uvek ima dve strane, lice i naličje, ali i rodnu podeljenost svedoči i činjenica da i žene varaju. Udate žene takođe, ali za takve se češće lepe etikete nemoralnih, neodgovornih i često nesavesnih majki, jer žena i kad vara za sobom vuče sve na dno. Karijeru, majčinstvo pa i moral. Ona je prevarom loša, dok muškarac i dalje ostaje dobar otac, biznismen, ali eto “zaljubio se u drugu”. To mu najčešće ne biva ni mana, već dodatni plus u muškom društvu, koje aplauzom pozdravi one koji su uspeli “pobeći iz kolotečine”.
Razvod je fer, prekid takođe, ali ono što je posve nelogično jeste da se ponašate slobodno ako to zaista niste. Korene problema možemo tražiti i u razlozima sklapanja braka, koji često bivaju pogrešni. Možda ste vi u startu bili osoba koja nije predodređena za brak, vezanje za jednu osobu, ali onda ne trebate siliti sebe da to pokušate biti.
Postoje slobodni muškarci kojima zaista nedostaje samopuzdanja, ali ga zato oženjeni imaju i viška. Veće su šanse da će upravo oni prići ženi, nego ovi slobodni, jer oženjeni prilaze svesni sebe, svojih vrlina, ali još više svesni činjenice da ih neko kući čeka i da nemaju šta izgubiti, a mogu dobiti dodatno. Oženjeni često idu dovoljno daleko da ne nose burmu, jer im je “tesna” ili se “slučajno našla u džepu” baš za vreme vikenda. Oženjeni su u braku sa svojim lažima i slikom koju o sebi grade, nesvesni da to što varaju, znači da prvenstveno varaju sebe.
A onda dolazi do epiloga u kojem u ljubavnicama traže žene, utehu i ispovedaonicu, jer im ona postane ono što su tražili kod kuće. Žena koja će imati razumevanja za njih onakve kakvi jesu. Nesvesni toga da sami sebe prvenstveno ne shvataju, jer u odnosima traže ono što nikada ne daju. Istinu i poverenje, koje zahteva trud. Tada je svaka burma pretesna i da se skine sa prsta i sakrije kao trag da varaju sebe okovima koje su sebi nametnuli sami.
