Kao da ga godinama poznaješ, iako je prošlo tek par dana
Obično svakome od nas treba dosta vremena da nekoga zaista pustimo u svoj život, bez obzira koliko se zatreskamo. Potrebno je vereme da steknemo dovoljno poverenja da se nekome otvorimo, približimo i da nam kraj te osobe postane zaista udobno i toplo.
Ne i ovog puta. Kraj njega instant goriš kao novogodišnja jelka. Osećaš se kao Uspavana Lepotica kada je poljubi princ. Kao da otvaraš oči nakon dugog sna. Pored njega se osećaš potpuno svojom, sve kockice su složene, sve je kako treba.
Potpuno ti je prirodno i normalno da sa njime pričaš o najintimnijim tajnama iz svog života, jer iz nekog čudnog razloga znaš da te on nikad ne bi osuđivao i da te potpuno razume.
Osećaš nešto što nikada nisi osećala
Nisu to samo leptirići u stomaku i bubnjanje srca. Vidiš boje koje ljudsko oko ne može da vidi. Čuješ zvukove koje ljudsko uho ne može da čuje. Čini ti se da kraj njega dobijaš moći kakve nijedan čovek ne može imati. Skoro da se osećaš besmrtno… Osećaš dodir nečeg izvan ovog sveta. Kao da dobijaš uvid u nešto što nadilazi svaki naš maleni oblik i postojanje tela, nešto veće i jače od svih nas, naših malenih patnji, briga i svega što poznajemo…
