Utočište izgubljenima i odbačenima
Kod Venere u Ribama nužno je lutanje i odanost snu, a ostalo je stvar snažne vere do koje se mora doći. I kao da mora da ode negde zaista daleko kako bi našla ono što traži, kao da mora postati posvećenik koji će pomagati drugima, spašavati ih, pa u toj misiji nalazi nekoga, možda doktora, umetnika, hemičara, biologa, vinara ili pomorca.
Ona često postaje utočište izgubljenima, zalutalima, odbačenima i marginalizovanima, svima koji su dotakli dno života pa iz njega nešto stvorili i materijalizovali tu silnu patnju i bol. Znači da su slušajući svoje potrebe postali svojevrsni ‘čarobnjaci’, umetnici, psiholozi, lekari, volonteri, bilo koje zvanje koje u sebi nosi brigu o onima kojima je to najpotrebnije.
Jedno je sigurno, uvek će Venera u Ribama imati svoj san, imaginarno i jedan celi svet u kojem je sve moguće pa njemu ostaje verna do kraja veka. Je li ljubavni zanos najjsnažniji kada je u pitanju tajno, zabranjeno, nedodirljivo, daleko, nedostižno?
