Zaborav da je sve ovo san, potpuna nesvesnost sanjanja može se uporediti s onom kad spavamo i sanjamo, jer ni tada (osim ako lucidno sanjamo) jednostavno nemamo pojma da sanjamo. Uživljeni smo u tu, istina nešto drugačiju realnost, kao da je stvarna. Tek buđenjem shvatamo kako smo – sanjali. Buđenje iz ovog sna u kojem nas čvrsto drži „Matrix Lord“ Saturn događa se na dva načina. Smrću ili spoznajom da sanjamo, u samom snu. Ili kako ga većina zove – realnom životu.
I kakve sad veze ima retrogradni Saturnov ciklus kroz Strelca iduća četiri i po meseca? „Spavačima“ donosi energije – privlačenja pažnje, vraćanjem na neke nezavršene poslove ili situacije, posebno onima koji ih uporno izbegavaju. I posebno Strelcima i vama s podznakom u Strelcu. Neke od tih energija i pratećih iskustava mogu biti doživljeni i kao vrlo ograničavajući ili teški. „Loši đaci“ daće sami sebi „packe“. Samo kako bi se podsetili na ono što već, u svom multidimenzionalnom i bezvremenskom biću znaju.
Onima, pak, koji polako hvataju konce ovog „Saturnovog holograma“ može još više dokaza kako su u pravu. Vreme (prošlost/sadašnjost/budućnost) moglo bi biti sve manje „čvrsto“. I sve manje linearno. Svest se može projektovati prvo na posledicu pa na uzrok. Mnoštvo Deja-vu-a (onog „već viđenog“) a zapravo, u realnosti neopterećenoj linearnim, pregršt onoga svega što se događa u isto (i jedino) „vreme“. Sada. Iskustvo „vidovitosti“ je tek nakratko skok svesti, ne u „budućnost“ već u to – sada. U kojemu je – sve. I „juče“ i „danas“ i „sutra“. I to bi mogla biti vrlo zanimljiva iskustva. Manje “realna” ali ipak realnija od onih najrealnijih.
