I dovoljno je napraviti samo jedan malen korak napred i nikad se više na stare principe ne vratiti. Da bi nastali novi u većem sjaju, mora sagoreti sve ono što nam više ne služi, sve ono što smo smatrali nužnim za definiciju onoga što jesmo. Kako bismo shvatili da se ne možemo meriti, ne možemo se definisati. Energija smo, moćna i razorna, u zavisnosti kako je upotrebljavamo. I kad prestanemo da postojimo u ovom obliku, postojaćemo u novom, svesni ili nesvesni, kako poželimo i kako stvari postavimo.
Istinske promene u svesti i samom ponašanju čoveka, ne događaju se u već ustaljenoj sredini, onje gde je sve nešto između, na granici.. One se događaju tek kad prekoračimo granicu, kad izađemo van svih granica poimanja i osećanja, te odlučno stupimo taj korak dalje. Tek kad izgubimo tlo pod nogama, mi se konačno vraćamo k pravom sebi. Tek u tim sitnim a bitnim koracima, mi rastemo i padamo, kako bismo iznova ustali još jači i još bolji.
I nosimo delić uspomene na ono što smo nekada bili, ali ne dopuštamo da nam stari obrasci ponašanja diktiraju iduće putovanje. Niti mogu, jer mi smo postali neko sasvim drukčiji. Otkrili smo nova krila, drukčije gledamo na svet i blagoslovljeni smo novim iskustvima, u novom ruhu od glave do pete, od srca do duše.
Zato odbacite sve ono što više ne možete biti, radi sebe. Ono što vam ne može pomoći da postanete najbolja verzija sebe. Odbacite strahove, stare iluzije, očekivanja drugih, naposletku, preterana očekivanja od samoga sebe. Shvatite da imate priliku da svakodnevno rastete i menjate se, jer za to ste stvoreni.
Shvatite, sami krojite svoje istine i birate kojim putem ćete koračati i koliko hrabro ćete živeti te istine. Nastanite novi, u većem sjaju, nosite svoje padove jednako dobro kao i svoje pobede. I nikad, ali nikad se ne vraćajte starome sebi. Gradite novo ja, kao što se svako jutro koje se rađa, rađa sasvim drukčije i unikatno pred našim očima.
