Dovoljno je napraviti samo jedan mali korak napred i nikad se više na stare principe ne vratiti. Da bi nastali novi u većem sjaju, mora sagoreti sve ono što nam više ne služi, sve ono što smo smatrali nužnim za definiciju onoga što jesmo.
Da bismo živeli život kakav želimo da živimo, najpre se moramo odreći svega što nas sputava i predstavlja nepotrebno breme na leđima. Moramo dopustiti sebi da odbacimo sve ono što nam više ne predstavlja priliku za rast. Moramo odlučno raniti sebe, tako što se odričemo svega što smo nekada bili i voleli da budemo, kako bismo nastali novi, u većem sjaju.
Treba da odbacimo ustaljene obrasce ponašanja, koji nas nisu doveli do napretka i onoga sutra. Odbaciti sve zablude, skinuti okorele laži koje sebi svakodnevno poslužujemo uz jutarnju šoljicu kafe. Odbaciti sloj po sloj mrtve kože, kako bismo pronašli nežnost i ranjivost onde iza iluzije.
Kako izgubiti sebe da bi se vratili k sebi? Tako što ćemo vrlo često potonuti u vlastite iluzije ili očekivanja drugih. Odabraćemo neretko teži put jer to je ono što nam je potrebno kako bismo naučili ko smo. Patićemo, to je neminovno, ali ćemo naknadno videti poentu u svakoj patnji koju smo prošli.
Mnogo puta ćemo se oglušiti o svoju intuiciju i krenuti stranputicom, utišaćemo svoj glas i pustićemo druge da nas vode. I lutaćemo, danima i noćima, već sigurnim i utabanim ulicama, dopuštajući drugima da nam kroje ime i snove. Lutaćemo, prividno srećni, misleći da smo nadomak zvezda i svemira, da smo shvatili poentu.
Shvatićemo s vremenom, poente nema. Imamo prazno platno, na koje smo mogli da ispišemo šta god smo hteli ili smo odlučili da ne napišemo ništa. Poenta je, s nama ili bez nas, svet se i dalje okreće. A mi, mi ćemo svojim postupcima dokazati jesmo li kandidati za daljnji napredak i rast ili ćemo iznova i iznova ponavljati iste lekcije, dok odlučimo sami sebi reći – dosta je.
Moraćemo već s vremenom naučiti da kažemo ne svim svojim iluzijama, skinuti prašinu sa svih kofera nesigurnosti, otvoriti ih da se rasprše i obaviju nas velom straha. Uroniti u kompletno nepoznat teren, s ljudima koji će biti ogledalo svega onoga što nismo hteli da nas okružuje, tek toliko da život ispred nas postavi zagonetku i svojevrstan izazov, da nas postavi na mesto i odredi jesmo li dobri kandidati ili padamo test. Izazov koji smo željno čekali, da nas iz gusenice preobrazi u najlepšeg leptira.
Kad shvatimo koliko shvatali nismo, koliko smo daleko bili od istine, prestaćemo da forsiramo traženje sreće i istine. Postaćemo istina. Odlučićemo da ponosno koračamo, koračamo svesno i svesno delimo sebe s ostatkom sveta. Znaćemo, da iako svet može i bez nas, on je lepše mesto uz najbolju verziju nas. Shvatićemo da imamo mogućnost kako da rušimo, tako i da gradimo stvari i odnose. Da imamo moć dovoljnu da sebe i druge motivišemo i podstaknemo na promenu.
