Obeležio je odrastanje mnogih generacija, a i danas novi naraštaji od Vardara pa do Triglava uživaju gledajući ga u neponovljivim rolama
“Halooo! Ovde Žika Pavlović permanentno”, samo je jedna od replika koja većini nas izmami osmehe na lice, ali i na pravi način čuva uspomenu na legendarnog glumca Dragomira Bojanića Gidru koji je udahnuo dušu liku Žike Pavlovića.
Vickasta glumčina vedrog duha, kako su ga opisivale brojne kolege, obeležio je odrastanje mnogih generacija, a i danas novi naraštaji od Vardara pa do Triglava uživaju gledajući ga u neponovljivim rolama.
Razbijao čaše, voleo i pio: Životna priča Tome Zdravkovića! (VIDEO)
Osim na poslovnom, Gidra je bio uspešan i na privatnom planu. Njegov život obeležila je velika i burna ljubav sa koleginicom Ljiljanom Kontić, kao i rođenje ćerke Jelene koju je svakodnevno obasipao svojom pažnjom jer, kako je govorio: Detetu ljubavi nikad nije mnogo!
https://youtu.be/JW74NM5EdyY
Čuveni Gidra rođen je 13. juna 1933. godine u Kragujevcu, a u najranijoj mladosti život ga je postavio pred najveće izazove, pošto je nakon Drugog svetskog rata izgubio oba roditelja i ostao siroče. Gidrina majka Novka umrla je od tuberkuloze, a kada je glumac imao devet godina, streljali su njegovog oca Jocu koji je bio oficir srpske vojske.
Gubitak porodice nije uspeo da slomi njegov duh, pa je u rodnom gradu završio srednju školu za preradu mesa, voća i povrća, a kasnije je u šali ovu obrazovnu ustanovu nazivao i konzervatorijum. Nakon mature, godinu dana radio je u fabrici konzervi Crvena zvezda, ali ljubav prema umetnosti i sceni bila je jača od svega.
Iz prvog pokušaja upisao je glumu u klasi čuvenog Raše Plaovića na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Već na prvoj godini studija počeo je da igra u Narodnom pozorištu, a mladom Gidri tada je poverena uloga Mitketa u Koštani.
U tom trenutku, perspektivni umetnik bio je najmlađi Mitke u istoriji jugoslovenskog pozorišta. Već 1955. godine započeo je filmsku karijeru i to epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića Ešalon doktora M, nakon koje je usledio bogati kinematografski opus.
Ako ti jave, umro sam: Svi životni brodolomi Mike Antića! (FOTO)
Noseće uloge i značajnije role odigrao je u više od trideset domaćih ostvarenja, a uporedo sa zavidnom karijerom u Jugoslaviji, izgradio je svoje ime i van našeg regiona. Naime, pod pseudonimom Antoni Gidra šezdesetih godina prošlog veka snimio je više od deset vestern i akcionih filmova u Italiji, a za ostvarenje Balada o revolverašu reditelja i scenariste Alfija Kaltabijana, koje je premijerno prikazano 1967. godine, dobio je i nagradu.
Ipak, najveću slavu i popularnost na prostorima bivše SFRJ zaslužio je ulogom Žike Pavlovića u deset delova filma Lude godine, koji je sniman od 1978. do 1992. godine.
“Snimio bih do danas 20 Žikinih dinastija. Međutim, Gidru ne može niko da zameni”, rekao je jednom prilikom Zoran Čalić, autor Žikine dinastije.
Jedna od Gidrinih upečatljivih rola jeste ona kaplara Janićija u ostvarenju Marš na Drinu, kao i agenta Mikule u Povratku otpisanih. Široke narodne mase zavolele su ga i kao šofera Gileta u serijalu Hajde da se volimo, gde glumi zajedno sa folk zvezdom Lepom Brenom.
“Dragomir Bojanić Gidra spada u legende regionalne kinematografije. Replike koje je on izgovarao u filmovima osamdesetih godina i danas su deo svakodnevnog humora, što samo govori u prilog tome da je reč o vanvremenski talentovanom umetniku koji je umeo da uđe u srž našeg mentaliteta. Imala sam tu čast da igram rame uz rame sa ovim velikim čovekom. Gidra je tada bio veliko glumačko ime, a sarađivali smo na jednom programu gde je on recitovao odlomak iz Koštane, a ja sam zapevala Da znaeš mori mome, kol`ka je žal za mlados`. Tada sam prvi put videla svu slojevitost Gidrinog dara i kolika je njegova moć transformacije jer je iz lika čuvenog Žike Pavlovića ušao u ulogu Mitketa iz Koštane. Bio je jedinstven i neponovljiv”, prisetila se Lepa Brena.
I pored mnogobrojnih poslovnih angažmana, daroviti i uvek nasmejani umetnik uvek je imao vremena za svoje najmilije. Naime, na studijima glume, na svojoj klasi upoznao je dve godine stariju koleginicu Ljiljanu Kontić, sa kojom je od tada bio u vezi. Svoju romansu Ljalja, kako je Gidra često od milošte zvao svoju dragu, i glumac održavali su i posle studija dok je ona bila u pozorištu u Užicu, pa zatim u Vršcu. Venčali su se 1966. godine po njenom povratku u Beograd, a četiri godine kasnije dobili su i ćerku Jelenu. Suprugu i bebu glumac je dočekao ispred porodilišta sa troja kola punih muzičara iz Skadarlije. Ljiljanina i Gidrina ljubav često je poprimala obrise filmskih obrta, pa se jedan od najcenjenijih parova rastajao čak dva puta, ali su se na kraju, kada bi prošle nesuglasice, uvek vraćali jedno drugom. A njihovi bračni brodolomi bili su jedno vreme stalna tema dobronamernih šala u bifeu pozorišta i Klubu književnika. Svako Ljiljino i Gidrino pomirenje slavna Mira Stupica proslavljala je i slala im čestitke.
Bojanić je bio omiljen među svojim kolegama, ali i novinarima i ugostiteljskim radnicima koji su ga dočekivali sa osmehom kad god bi se pojavio u nekoj od čuvenih prestoničkih kafana. Bio je čovek iz naroda, pa je možda baš zato i najbolje dočaravao mentalitet ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Umeo je i voleo je da se veseli i druži sa prijateljima, a neke od provoda sa Gidrom još pamte njegove kolege.
Ni u poslednjim danima života nije mu manjkalo smeha, a doktori su ga često zaticali, kao u centru amfiteatra, među ranjenicima koje je zabavljao svojim anegdotama. Preminuo je 11. novembra 1993. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
story.rs / stil.kurir.rs
Foto: Printscreen YouTube/ herzika84
