Imam odličan i proveren recept kako privući srodnu dušu. Trebalo mi je gotovo pola života da dođem do njega. Vrlo je dragocen i nije lako do njega doći. Utoliko je teže što je teško naići na partnere koji su srodna duša jedan drugome. Ako poznajete takve brakove ili veze, a niste još naišli na svoju srodnu dušu, to vam je vrlo čvrst pokazatelj da ste na odličnom putu i da ćete je, pre ili kasnije, pronaći. Stoga, kao prvi korak, osvrnite se oko sebe i pogledajte u kakvim su vezama ljudi koji vas okružuju. Poput igre toplo-hladno, znatćete odmah jeste li u zoni toplog ili hladnog.
Kako sam došla do tog recepta? Pre svega, moram reći da mi je bilo jako teško i da je put bio prepun iskušenja i bolnih situacija. Često me hvatala malodušnost i htela sam da odustanem od svoje potrage, ali nešto u meni mi je govorilo da mene negde sigurno čeka moja srodna duša. Imala sam neki osećaj da sam poput Zlatokose i da će moj princ sigurno naći put do mene. Ako ste čitali bajke, znate ko je Zlatokosa. Te moje maštarije su podupirale i sve ostale bajke koje uvek imaju istu poruku – princ je pronašao princezu nakon mnogih prepreka i kada su se konačno ugledali, živeli su srećno do kraja života. Tako sam ja čekala svog princa i maštala o tome da će doći na belom konju i doneti mi svojim dolaskom sve što mi je potrebno u životu. Iz razloga što sam “slepo” verovala u bajke, recept godinama nisam mogla da pronađem, jer je u bajkama recept napisan tako da ga možemo osetiti samo srcem, a ne i razotkriti umom.
Kako to obično biva, mit o bajkama mi je zazvonio u glavi na jednoj večeri na kojoj sam, ne nadajući se tome, dobila mikrofon u ruke i kada je trebalo pred 200 ljudi da govorim o tome kako sam preživela karcinom. Presekla sam se od muke i straha kada su me nenadano prozvali i tutnuli mi mikrofon u ruke. Gledala sam ispred sebe 200 učenih lica, uglavnom doktora, i zamolila anđele da mi pomognu, jer ja nisam znala što bih mogla reći. Nakon što sam prestala da govorim, a u govoru sam spomenula princa na belom konju, mislim da je većina ljudi u dvorani plakala. Posle su mi ljudi prilazili i čestitali, ali nisam ih čula, jer sam bila totalno “preneražena” od aha-efekta koji mi je zujao glavom. Shvatila sam da princ na belom konju postoji, ali da nije poenta da princ dođe do princeze nego da se princ i princeza nađu na pola puta i da pritom oboje moraju da prođu svoju “trnovitu stazu”. U bajci o Zlatokosi, njena trnovita staza bila je dugogodišnje samovanje u strašnoj kuli. Princ je morao da jaše preko 7 brda i dolina, da se bori sa raznim silama i vešticama i to je bio njegov trnovit put. Oboje su, svak na svoj način, kroz svoja iskustva “trnja” dolazili jedan u susret drugome. Međutim, nikada se ne bi pronašli da nije bilo još jednog sastojka. Ja ga zovem čarobni sastojak.
Čarobni sastojak je nešto bez čega nema ne samo srodne duše, nego ničega nama vrednog u našim životima. Taj čarobni sastojak je teško pronaći. Znate zašto? Zato što ga tražimo na raznim mestima i što ga duže tražimo, sve se manje nadamo da ćemo uspeti da ga pronađemo. Ta nas potraga iscrpljuje, jer nas vodi u različita životna iskustva, neka od njih i vrlo neprijatna. Ta potraga u nama budi veliku nadu, utemeljena je na velikim željama i svaki put kada se razočaramo, nada se sve više gasi, a želja se gubi i kao da postajemo pomireni sa sudbinom, u sebi duboko nesrećni, jer nas nada i želja nisu nikuda odvele.
