Napetost je kulminirala na večeri povodom Dana zahvalanosti. Poveli smo mačku sa sobom, koja je zagubila Sarin nakit u igri, a ja sam optužena kao kradljivica. Sara je tada rekla Luku da je sigurna da ja želim samo njihov novac i da sam sociopata, uz to lupajući šakama o sto i dernjajući se iz sveg glasa.
Na kraju, pokupili smo se i otišli. Nekoliko dana kasnije, stiglo nam je sedam ručno ispisanih strana na kojima ona kritikuje moje “čudne” aspiracije i daje deteljnu psiho analizu moje ličnosti. Kada sam to pokazala mom psihologu, smejao se sat vremena.
Danas, Luk i ja razgovaramo sa njegovom porodicom jednom godišnje. Njegovi roditelji me ne vole.
Ali, zapravo, nije reč ni samo o tome. Ljudi uglavnom smatraju da je brak zajednica koja znači “dva tela, jedna duša”. Ali, šta ako partneri reše da se razvijaju kao odvojene jedinke i da zadrže svoju idnividualnost. Ako sam se udala, nikome nisam poklonila svoj život.
No, vratimo se na veze sa familijom. Recimo, sa mojom porodicom smo relativno bliski – oni nas poštuju i mi im to uzvraćamo. To je sasvim dovoljno i ne vidim zašto bi se taj odnos dodatno produbljivao. Dakle, u kontaku smo povremenom, ali ne gušimo jedni druge, niti smo u obavezi da praznike provodimo zajedno…
