3. Sprijatelji se sa ljudima koji ti žele sve najbolje
Jeste li nekad imali dobru vest koju ste podelili sa prijateljem, a kao odgovor niste dobili Bravo! ili Super! već priču o tome kako se tom prijatelju nekad desilo nešto dobro? Ili jos apsurdnije – kako se nekad nekome koga poznaje desilo nešto dobro?
Ako je razmišljanje Džordana Petersona ispravno, takav prijatelj nije dobar.
Dobar prijatelj podržava napredak koji vodi ka cilju koji pokušavate da postignete. Podržavanjem poroka i ostalog samodestruktivnog ponašanja se bave loši prijatelji koji svojim nihilizmom ili prosto neuspehom, žele i ljude oko sebe da povuku ka dole. Zaključak, dobar prijatelj je onaj koji se iskreno raduje tvom uspehu.
4. Poredi se sa sobom od juče, a ne sa nekim drugim od danas
U životu sretnemo neverovatan broj ljudi i veoma su velike šanse da je svaki pojedinac u nečemu bolji od nas. Poređenje sa drugim ljudima nije produktivno i vodi ka ogorčenosti. Treba pronaći ideal koji će imati ulogu sudije naših dela u životu. Svakog dana treba da se zapitamo Šta mogu danas da uradim, čime ću postati bolji nego što sam juče bio?
Tvoj život je na više hiljada načina drugačiji od bilo kojeg tuđeg. Prosto, ako želiš da budeš veoma bogat, ne trudi se da budeš Bil Gejts, već zamisli sebe bogatog i teži svakog dana ka tome. Džordan Peterson takođe savetuje da cilj treba podeliti na više manjih ciljeva, tako da mogu biti dostignuti relativno lako, a da ipak budu dovoljno veliki da pružaju potrebno zadovoljstvo. Poput deteta koje počinje sa bauljanjem, pa korak ili dva, sve dok ne počne da hoda normalno.
5. Ne dozvoli deci da rade nešto što će te naterati da ti se ne sviđaju
Ovaj savet za roditelje zvuči daleko čudnije nego što zapravo jeste. Iz ličnog iskustva, kao iz iskustva stečenog psihoterapijom, Džordan Peterson smatra da je vrlo naivno reći Ne može da se desi da mi se ne sviđa moje dete!
Neke od najstrašnijih mrguda slatko dete može da razneži, ali naravno ne ako uvek bez prestanka vrišti. Ono što je pametno uraditi, jeste da učite dete da se ponaša pristojno i da privlači pažnju društva na dobar način. Takav način socijalizacije će mu otvoriti mnoga vrata u životu i svakako će uticati pozitivno na razvoj njegove ličnosti.
6. Sredi svoju kuću pre nego što počneš da kritikuješ svet
Džordan Peterson smatra prebacivanje sopstvene krivice na kolektivnu krivicu društva stvara ozlojeđenost prema svetu i zaustavlja pravi, lični napredak.
Postavi sebi temelj, sopstvenu podlogu na kojoj ćeš da stojiš – u suprotnom, neko dugi će to uraditi umesto tebe. Napredak do sopstvenih ciljeva nije magija, to je unapređivanje sebe.
7. Teži ka nečemu značajnom (A ne isključivo korisnom)
Kada neko kaže da je svrha života biti srećan, blago rečeno, autor ove knjige ima izuzetno neslaganje s tim. On smatra da je takvo razmišljanje fundamentalno pogrešno i najradije to objašnjava muzikom – vesela melodija koju čujete čekajući na telefonu ili u liftu nikako ne može biti bolja od tragične sonate Betovena. Shodno tome, tražite dubinu i značaj, a ne puku površnu sreću.
8. Govori istinu – ili bar ne laži
Želiš da budeš bolji čovek? Počni od pretpostavke da većinu stvari koje govoriš nisi ti izmislio, niti si siguran da veruješ u njih. Govori istinu i posmatraj kako počinješ da se osećaš jače i stabilnije. Većina ljudi svesno govori laži radi prostog konformizma. Makar bio prost, neobrazovan ili pristrasan, formuliši ispravno reči i govori istinu. Džordan Peterson veruje da samo na ovaj način čovek može da se razvija ispravno kao jaka ličnost. Ako ti to deluje teško, bar prekini da govoriš stvari za koje znaš da su laži. Laži su očigledne i čine te slabim.
9. Pretpostavi da osoba sa kojom razgovaraš zna nešto što ti ne znaš
Ovo je jasno – najbolja odlika jednog intelektualca svakako nije sveobuhvatno obrazovanje, već stalna želja da uči još. Džordan Peterson postavlja pitanje: Želiš li da budeš u pravu ili da naučiš nešto novo? Zaista slušaj šta ljudi govore, nemoj samo da čekaš da iskažeš svoj stav. Raduj se konstruktivnoj kritici jer ne želiš da pobediš u svađi, želiš da rešiš i popraviš problem. Uostalom, nije li putovanje lepše i korisnije od večnog mirovanja u kući.
10. Govori precizno
Ideja slobode govora prema Džordanu Petersonu ima veoma dubok značaj. Za njega i mnoge mislioce pre njega, da bismo postali svesni nečega, to nešto mora da ima naziv. Mora da ima reč koja je određena samo za tu stvar. Tada pojam izlazi iz haosa i postaje nešto jasno, koliko god užasno i strašno bilo.
Odlično ovu pojavu poredi sa likom iz serije romana Hari Poter – Voldemort, čije ime se ne sme izgovoriti. Onaj ko probije barijeru govora, taj će savladati najstrašnija čudovišta. Dakle u lošem, teškom odnosu sa nekim, tu teškoću osećamo fiziološki sve dok je ne imenujemo. Kada svoj problem definišeš, uglavnom ga automatski i rešavaš.
11. Ne zamaraj decu kada voze skejtbord
Još jedno poglavlje posvećeno roditeljima i generalno odraslima. Džordan Peterson je jednom prilikom malo ozbiljnije posmatrao decu kako voze skejtbord i bio je izbezumljen rizicima kojima se ona ižlažu. Kada je škola odlučila da prepravi gelendere i stepenice tako da onemogući dalje skejtbordovanje, autor ove knjige se tome protivio.
Motivacija za takvu, pomalo smešnu borbu za jednog profesora na univerzitetu je vrlo zanimljiva. Naime, on to opasno ponašanje, mada shvata da je nekad samo posledica gluposti, gleda kao spontan proces razvijanja ličnosti jednog deteta. Zabranjivanjem određenih aktivnosti deci, usporavate ili u potpunosti zaustavljate razvijanje ličnosti i sasvim sigurno rizikujete da ih pretvorite u plašljive i slabašne osobe.
Pomazi mačku kada je vidiš na ulici
Bez brige, pravilo važi i za ljubitelje pasa. A ono govori svakako o dobrobiti iskorišćavanja pozitivnih sitnica u sred loših situacija. Vidiš priliku za prijatnu interakciju sa nekim – prosto je iskoristi. Pored toga, kako pisac kaže, ovo najemotivnije poglavlje govori o mukama ljudske duše i kako se boriti sa tim tragedijama za um, poput depresije.
Velike i duboke probleme ne treba rešavati odjednom, tražeći savršeno rešenje koje sve vraća u stanje mira. To prosto ne funkcioniše tako. Ako su životne okolnosti grube i bolne, ne planiraj daleko u budućnost, planiraj u roku od dva minuta. Teški problemi se rešavaju sitnim koracima. Kako autor kaže, grupi za koju je pisao pravila i on sam pripada i zauvek će pripadati.
