“Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suvomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primer, svinjske šnicle, obratite pažnju da li je meso prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko nema ni grama bele masnoće, a vodica curi iz njega, dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude tako da ne zagori.
U toj zagoreloj masi pojavljuje se jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je kuvati ga, peći zavijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar”, objašnjava dr Stojšić.
On upozorava i da deci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami!
Dr Stojšić navodi i da otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu.
“Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima delova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava”, objasnio je on.
Alo.rs / kreativnisvetbalkana.net
