Moj pokojni deda je preko trideset godina čuvao jednu flašu vina. Namenio je da je otvori na mom venčanju. Mama ju je našla, kada je posle babine smrti sređivala svoju kuću u selu. Već je htela da je baci ili popije, kada ju je deda zaustavio ovim objašnjenjem. Dirnulo mi je do suza, kada sam to saznala.Tu flašu nikada nismo otvorili i popili. Deda je otišao, a do venčanja nikada nije došlo. Ni sada, dve godine nakon njegovog odlaska, nije čak ni na vidiku.
Moglo bi se reći da sam zaglavljena između dva sveta: Onog koji sam nasledila od svojih predaka i onog u kome sama živim. Taj drugi svet se iz sadašnjosti proteže i u budućnost i liči na Rubikovu kocku koju treba dugo okretati i prevrtati da bi se sve boje uklopile i zagonetka rešila. Mnogo truda sa neizvesnim krajem.
Mnogi filozofi naših dana bave se tom temom. Stari svet se još jednom srušio, ali teren još uvek nije raščišćen. Ljudi i dalje mogu da žive u tim ruševinama, a kućama novog sveta nedostaju krovovi, zidovi, nekada čak i temelji. Nedovoljno da bi se u njima moglo srećno živeti.
Pravila starog sveta bila su jasna, mada su i ona zahtevala određene žrtve. Budi posvećen zajednici, udaj se, oženi se, vodi brigu o starijima i deci, ako je to u suprotnosti sa tvojim željama, treba da ih žrtvuješ, sve ovo navedeno bilo je važnije.
Novi svet nam je doneo oslobođenje od društvenih konvekcija u velikoj meri. Ne moraš da se okreneš zajednici, živi kako hoćeš i gde hoćeš, ništa više ne moraš. Žrtve su međutim, i dalje neophodne. Žrtvovaćeš najdublju povezanost sa drugim ljudima i bićeš otuđen.
Ne mogu da se priklonim ni starom ni novom svetu. Pokušavam da uzmem najbolje od oba, ali činjenica je da se određena cena mora platiti.
Vuče me želja za toplinom porodičnog doma, koji bih mogla da stvorim, potpomognuta željom moje majke da ne ostanem sama u starosti i vuče me želja za slobodom od svih obaveza, koja mi je uvek u životu bila važna.
Biti sam i slobodan mi je neodoljivo privlačna ideja, kao i voleti i pripadati nekome i negde. Razapeta sam između te dve suprotnosti, koje se međusobno isključuju.
Ne verujem u one priče, da je moguće postići sve. Ne, nije moguće. Mada ima mnogo pokušaja u našem vremenu i potrošačkom društvu.
Biti udato/oženjeno- slobodan, nezaposleno-zaposlen, nezavisno-zavistan, i slične kombinacije, kojima ljudi pokušavaju da ujedine oba sveta, a koja donose više nesreće , nego da je čovek izabrao samo jedan od njih.
