Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetoj velikomučenici Ekaterini.
Sveta Velikomučenica Ekaterina Aleksandrijska živela je od 287. do 305. godine i ranohrišćanska je mučenica i svetiteljka. Rođena je u Aleksandriji. Prema predanju, u jednoj svojoj viziji Isus Hristos joj je darovao prsten, što je ona protumačila kao znak da svoj život treba da posveti Bogu.
Bila je vrlo obrazovana, i veoma je dobro poznavala grčku filozofiju, medicinu, retoriku i logiku. Prema predanju, car Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri.
U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale. Pred smrt, na Ekaterininu molbu, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se.
Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra 305. godine.
Po predanju, pri njenom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko umesto krvi. Njene mošti čuvaju se na Sinaju.
Narodni običaji i verovanja
Manastiru Svete Katerine srpski kraljevi iz loze Nemanjića – Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskoj biblioteci.
Srbi veruju da se ovoj svetiteljki moli onaj ko želi da upozna ljubav svog života. Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena. (www.kurir.rs / Wikipedia)
