Treba ih lečiti?
Homoseksualnost od 1990. nije svrstana u bolesti, a od 1994. ni u psihološke poremećaje. Ona nije bolest jer ne izaziva nikakvu smetnju ili tegobu osobi takvih sklonosti. Gotovo sve tegobe koje homoseksualci trpe potiču od neprijateljskog odnosa okoline. Jedina motivacija koju bi neko mogao da ima za pokušaj menjanja svoje seksualne orijentacije jeste pritisak okoline.
Protivprirodni blud?
Homoseksualnost ne podrazumeva nužno aktivan seksualni život. Baš kao i među heteroseksualcima, i među gejevima ima onih koji žive u celibatu i praktikuju samo platonsku ljubav, kao i onih koji retko imaju intimne odnose.
Stvar vaspitanja?
Nema nikakvih dokaza da bi odrastanje u porodici istopolnog para moglo da pospeši razvoj homoseksualnosti kod deteta. Kod nas sva deca odrastaju isključivo u heteroseksualnim porodicama, pa ipak određen postotak ljudi ima homoseksualne sklonosti.
Nestaće ljudski rod?
Svetska populacija neumoljivo raste uprkos postojanju homoseksualnosti od davnina. Čistih homoseksualaca je zanemariv postotak (2%), pa opstanak ljudskog roda zbog prekida razmnožavanja nije nikako u opasnosti. Obrnuto, mnogo je veća pretnja životu na Zemlji zbog prenaseljenosti planete.
