Šta bi bilo da sam ih pustila u svoj život? Da sam im dala šansu? Da nisam pobegla? Da nisam odmah pretpostavila da žele da budu samo prijatelji? Šta ako su oni hteli više, a ja to nisam razmatrala jer nisam mislila da bi se nekom onakvom mogao svideti neko poput mene?
Šta bi bilo da sam bila dovoljno hrabra i dopustila da budem povređena, čak i ako je stvarno hteo da bude samo moj prijatelj? Šta bi bilo da sam bila dovoljno hrabra i rekla mu kako mi se sviđa i da je sve što želim? Šta bi bilo da sam mu prva poslala poruku i ostavila ponos po strani? Šta bi bilo da sam mu rekla kako se zaljubljujem i pitala ga oseća li on isto?
Sva ta pitanja mogu te vratiti u prošlost. Ali se svejedno stalno vrtiš u krug. Neko naiđe, razvijaju se povezanost i osećanja među vama, a ti prestraviš samu sebe i odeš.
Ovoga puta želiš drugačije. Želiš da sve bude jasno. Želiš sebi da daš priliku da osetiš nešto što pre nisi.
Želiš da osetiš dobre i loše stvari koje dolaze s ljubavi. Ne želiš da priznaš, ali želiš da to osetiš. Bojiš se da ćeš opet biti izigrana i ispasti glupa.
Ne želiš da se stvari završe pre nego počnu.
I sad shvataš, shvataš da je možda prekasno da nekome daš priliku.
