A loših faza nije bilo baš malo…
Na primer, kada me uhvati anksioznost povodom besmisla života, neizvesne budućnosti, pomešanih osećanja… imala sam običaj da se bacim na strogu dijetu, da kažnjavam sebe uskraćivanjem hrane koju najviše volim. Za svaku moju nesigurnost i strah moje telo je trpelo kaznu. Međutim, uvek sam umela u tome da zadržim meru, dovoljno da niko ne primeti da samnom nešto nije u redu. Sve se to, naravno, odvijalo podsvesno. Ta obmana nije bila namenjena drugima, već prvenstveno meni samoj. Niko nije znao koliko često gutam pilule za smirenje samo da bih mogla da zaspim i provodim noći sklupčana u fetus pozu štipajući do krvi svoje (nepostojeće) salo na butinama. Niko nije znao da ponekad danima živim samo na belom vinu i vodi.
Takve stvari ne možeš da sakriješ kada deliš postelju sa nekim.
Onda sam iznenada upoznala nekoga. Sve je bilo super dok smo se samo zabavljali i izlazili na dejtove par puta nedeljno. Ali sve se zakomplikovalo kada je to počelo da preti da preraste u vezu. Počela sam da recitujem papagajski sve fraze koje sam ikad čula “Nisam spremna da se vezujem”, “ne poznajem te dovoljno da bih imala bilo šta ozbiljno sa tobom”, “ma to je samo neko s kom izlazim, ništa bitno…” Na sve moguće načine moja podsvest me je gonila da da se odbranim od opasnosti da budem razotkrivena – da mi se neko zaista približi dovoljno da me vidi onakvu kakva zaista jesam.
Ovo bi verovatno bilo dovoljno da zadrži mnoge frajere na distanci, ali prava osoba ne odustaje tako lako. I pored svih mojih pokušaja da ga odgurnem od sebe, on je ostajao. Ubrzo smo postali veoma intimni.
Kad kažem intimni, mislim na seks… mnogo seksa. To je logično dovelo do situacije da se sve češće i budimo jedno kraj drugog i provodimo prepodneva i večeri zajedno. Više nije bilo moguće kriti gutanje pilula i činjenicu da se ne hranim kao normalno ljudsko biće.
Takođe, nije više bilo moguće kriti tu lavinu oprečnih osećanja. Ljubavnici osećaju jedno drugo, komuniciraju međusobno telima. Uvek je nekako osećao kada nešto nije u redu. Sve te samodestruktivne stvari koje sam radila iza zatvorenih vrata, sada su stajale ogoljene i na čistini. Kraj mene je bilo biće koje me istinski vidi. Kraj mene je bio neko duboko zabrinut za sve što proživljavam i što mi se dešava.
