Ambivalencija: U psihoanalizi se termin ambivalencija koristi da opiše istovremeno postojanje suprotnih osećanja prema istom objektu (osobi, predmetu vezi ili odnosima itd…
Termin je uveo Blojler, a Frojd termin “ambivalencija” koristi, u najširem smislu, da bi označio prisustvo, u osobi, para suprotstavljenih impulsa istog intenziteta.
Najčešće je to opozicija između ljubavi i mržnje, koja se često ispoljava kod opsesivnih neuroza i melanholije, piše sajt psihoterapijsketeme.rs
Ambivalencija i nerazmišljanje
Ovaj mehanizam često koriste adolescenti, posebno u današnje vreme. Nerazmišljanje nije isto što i potiskivanje.
Osoba je svesna obe strane svojih ambivalentnih osećanja ali, kada ona dođu u sukob, problem rešava tako što usmeri svoj um na neku treću stranu (obično je to „blejanje“ za kompjuterom, slušanje muzike, gledanje televizije…)…sa očekivanjem da će se „stvari nekako rešiti same“.
Najčešće se taj mehanizam ispoljava u odnosu na obaveze (školu, fakultet) tako što adolescent ne negira važnost i vrednost škole, prihvata da mu je to potrebno i da želi uspeh ali, kada treba da radi, ne može da se natera. Onda konflikt rešava tako što ne razmišlja o njemu (o posledicama, lošim ocenama…).
Za razliku od potiskivanja kojim se neki sadržaji i emocije potiskuju u nesvesno, kod nerazmišljanja oni ostaju svesni, ne devaluira se jedna strana („nije mi stalo do toga…škola je nebitna…“), ne negira se („ne postoji problem“), već se, kada se treba opredeliti, doneti i sprovesti odluku, ne razmišlja.
Um se okupira nečim trećim i tako se izbegne neprijatnost konflikta. Obično se to izražava rečenicama kao što su „Ma, pusti sada to, ne mogu sada da mislim o tome…“, koje se uključe u situacijama kada nešto treba sprovesti u delo.
Ambivalencija se ispoljava kao otpor promenama koje zahtevaju napor. Takve osobe „znaju da bi trebalo da nešto promene i da bi to bilo dobro“, ali je to naporno i „ne mogu da nateraju sebe…“.
Uglavnom je osnova korišćenja tog mehanizma unutrašnji zahtev da život i sve u njemu mora da bude udobno i lako.
Najčešće taj mehanizam razvijaju prezaštićena deca oko kojih se roditelji okreću kao oko centra gravitacije i guše ih brigom i zvocanjem.
Ambivalencija prema sebi
Ljudi nisu ambivalentni samo prema drugima, već i prema sebi. Ambivalencija prema samom sebi se najčešće ispoljava u psihoterapiji.
Takođe, svakodnevno srećemo ljude koji su nezadovoljni pojedninim aspektima svojih života, ali “ne mogu” da ih promene, ne mogu da se odluče na promenu.
Takve promene se odnose, na primer, na prestanak pušenja, izlaženje iz veze kojom osoba nije zadovoljna, odlaženje na spavanje na vreme, završavanje poslova i domaćih zadataka pre isteka roka.
Ambivalencija – tema za razmišljanje
Razmislite o tome da li postoje oblasti u vašem životu povodom kojih ne možete da se odlučite, u kojima je ambivalencija očigledna.
Ako postoje, koje su to oblasti?
Da li pokušavate da promenite nešto u životu, da napravite promene za koje verujete da će poboljšati kvalitet vašeg života?
Da li vas nešto koči u postizanju promene? Šta bi to bilo?
Šta vam ne dozvoljava da željene ciljeve sprovedete u delo?
kompletan tekst pročitajte na : psihoterapijsketeme.rs
