– Izvolite, uđite, sedite. Šta ste doneli kao svoju žrtvu?
– Odnose…
– Jasno.. ‘Ajde da vidimo šta imate.
– Evo, gledajte. Nisu veliki, ali su simpatični. I friški su. Upoznali smo se pre samo pola godine.
– I zbog čega želite njih kao žrtvu?
– Zbog očuvanja porodice.
– Čije, vaše? Pošto je neophodnost u njenom očuvanju?
– Naravno! Muž ima ljubavnicu, odavno, stalno trči kod nje, laže, nemam više snage.
– A vi?
– Pa, šta ja? Pojavio se u mom životu jedan čovek, imamo lepe odnose
– Pa, znači, želite da žrtvujete ove nove odnose?
– Da… Da, sačuvam porodicu.
– Čiju? Sami govorite kod muža je druga žena, kod vas je drugi muškarac. Gde je tu porodica?
– Pa šta.. Po dokumentima smo još u braku. Znači – porodica.
– Znači sve vama to odgovara?
– Ne, ne! Kako može sve to meni da odgovara? Stalno plačem i sekiram se.
– Ali promeniti stare odnose za nove nikako ne želite?
– Pa, nisu baš oni toliko duboki, onako, više površni… U principu, nije mi žao!
– Pa dobro, ako vama nije žao, nama je svakako. Dajte te vaše odnose.
– A meni su rekli da kod vas prikazuju film. O budućnosti. Što ga meni ne biste prikazali?
– Filmovi su različiti. Neki su o budućnosti, neki – o prošlosti. Mi ćemo vama pokazati o sadašnjosti. Evo, uključujemo, gledajte.
– Oj! Pa to sam ja! Bože dragi, pa što tako izgledam? Ma lažete! Ja vodim računa o sebi.
– Pa to se vaša duša na ovaj način projektuje na spoljašnjost.
– A ko je ovaj dečak? Vidi kako je simpatičan… Gledajte, on se pripija uz mene.
– Niste prepoznali? To je vaš suprug u projekciji duše.
– Suprug? Koješta! Pa on je odrastao covek!
– A u duši – dete. I pripija se, kao uz majku.
– Pa takav je on i u stvarnom životu!
– Znači ne vi uz njega, nego on uz vas?
– Pa, da. Ja sam od detinjstva shvatila: žena mora da bude jaka, mudra, odlučna. Mora biti i glavna u porodici, i muža izvesti na put.
– Pa, to je to. Jaka, mudra i odlučna mamica rukovodi svojim dečkom – suprugom. I lekciju mu održi, i pomiluje, i oprosti. A šta ste vi hteli?
– Zanimljivo… Ali nisam mu majka, ja sam mu žena! A u ovom filmu… On je tako bespomoćan, i kod ove svoje će ponovo da pobegne, a ja ga svejedno volim!
– Naravno, tako će i biti. Dečak će se malo igrati u pesku, pa će se vratiti kući. Kod svoje mamice. Malo će kukati na ramenu, plakati… Dosta je! Kraj filma! ‘Ajde da završavamo ovaj susret. Želite da žrtvujete ljubav? Niste se predomislili?
– A budućnost? Zašto mi niste prikazali budućnost?
– Vi nemate budućnost. Kod takve sadašnjosti – pobeći će od vas odrasli „dečak“, ako ne kod druge žene, onda u neku bolest ili – ni u šta. Sve u svemu, pronaći će način kako da se otkači mamine suknje. Jer i on želi da raste..
– Ali šta da radim? Zbog čega ću onda sebe žrtvovati?
– Pa vidite i sami. Možda više volite da budete mamica, nego žena!
– Ne! Želim da budem voljena žena.
– Ali i mamice, takođe, bivaju voljenim ženama, veoma često. I? Želite li da žrtvujete? Zbog očuvanja onoga šta sada imate, i da pri tome, vaš muž i dalje ostaje dečak?
– Ne… Nisam spremna. Moram da razmislim.
– Naravno, naravno. Mi dajemo vreme za razmišljanje.
– A savete delite?
– Sa zadovoljstvom.
– Recite, pa šta treba da uradim da moj suprug… odraste, šta li je…?
