Priča o životnim izborima koja će vas naterati da se dooobro zamislite.
– Ovde je red za žrtvoprinošenje?
– Jeste, ovde. Bićete iza mene. Ja sam 852, vi – 853 po redu.
– Jooj, baš je veliki red.
– Ne sekirajte se, brzo to ide. U ime čega žrtvujete?
– Ja – u ime ljubavi. Vi?
– A ja – u ime dece. Deca su moje sve na ovom svetu!
– A šta ste doneli kao žrtvu?
– Svoj privatni život. Samo da su deca zdrava i srećna. Za njih ću sve da dam. Jedan dobar čovek je hteo da me oženi – nisam pristala. Kako da im dovedem očuha u kuću? Voljeni posao sam napustila, daleko je od kuće. Zaposlila se kao spremačica u vrtiću – da budem pored njih, da pazim da su siti i zadovoljni. Sve za decu! Za sebe – ništa.
– Joj, kako vas razumem. A ja želim da žrtvujem odnose… Razumete, između mene i supruga ne postoji više ništa. Pored njega je druga žena.. Ma, i kod mene se pojavio drugi muskarac, ali… Kada bi muž otišao prvi! Ali on ne ide kod ljubavnice! Neće! Plače.. kaže da je navikao na mene… A meni ga je žao! Jer plače.. Tako i živimo.
Otvaraju se vrata, čuje se glas: „Broj 852 uđite!“
– Idem ja. Tako sam uzbuđena! Šta ako neće da prime moju žrtvu?
Broj 853 presavija se i čeka svoj poziv. Vreme prolazi sporo. Ali, evo iz kancelarije izlazi broj 852.
– I? I šta bilo? Šta su vam rekli? Prihvatili su vašu žrtvu?
– Ne… Ispostavlja se da ovde postoji probni rok. Poslali su me da razmislim.
– Ali kako? Zašto? Zašto ne odmah?
– Oj, draga, oni me pitaju: „Da li ste dobro razmislili? Jer je to zauvek!“ A ja njima: „Naravno. Deca će odrasti, ceniće ono što je majka žrtvovala za njih“. A oni meni: „Sedite i gledajte na ekran.“ A tamo- neki čudan film o meni. Kao da su deca već odrasla. Ćerka se udala, negde daleko u inostranstvu. Sin zove jednom mesečno, pod moranje, snaja kroz zube priča sa mnom… A ja njemu: „Sine, pa što si takav prema majci?“, a on meni: „Mama, ne mešaj se u naš život, zaboga! Zar nemaš drugog posla?!“ A kakav posao? Šta da radim? Jer zbog dece sam sve i napustila, i živela sam samo za njih… Ispada da nisu cenili moju zrtvu… ? Džaba sam se toliko trudila?
Iza vrata čuje se glas: „Sledeći! Broj 853“
– Joj, pa to je za mene.. Skroz ste me sludili svojom pričom. Ne mogu da verujem… ‘Ajd, dobro, idem sad ja.
