Dr. Suzan Forvard, ekspert za roditeljstvo, identifikovala je nekoliko vrsta psihički nezdravih odnosa roditelja prema deci.
Otrovan odnos roditelja prema detetu teško je prepoznati, i mnogi shvate da su odrasli u takvom okruženju tek nakon što odrastu, ali postoje i oni koji toga uopšte nisu svesni.
Postoje mnoge vrste takve toksičnosti – od agresivnih roditelja, do onih koji su duhom odsutni i kao da ne vide niti čuju svoje dete.
Dr Suzan Forvard, ekspert za roditeljstvo, identifikovala je nekoliko vrsta psihički nezdravih odnosa roditelja prema deci, i to je navela u svojoj knjizi “Otrovni roditelji”.
U njoj su nabrojani i alkoholičari, haotični roditelji, oni koji sputavaju decu jer žele da slede njihove snove umesto svojih, ali i verbalni zlostavljači, koji svojim stavovima i komentarima ubijaju samopouzdanje svojoj deci, jer ih konstantno ponižavaju, čak i pred drugim ljudima, što na dete može ostaviti ozbiljne psihičke posledice.
Ovih sedam znakova pokazuje odrastanje uz otrovne roditelje:
1. Roditelji im nisu bili oslonac
Ovo je prilično rasprostranjen problem, koji ostavlja posledice za ceo život deteta. Tu se može raditi o roditeljima zlostavljačima, psihičkim ili fizičkim, ali i o svim ostalim koji nisu bili usredsređeni na svoju decu, njihov kvalitetan odgoj i stvaranje osećaja sigurnosti. Tu spadaju i roditelji razmažene dece, koji misle da su odlični roditelji zato što svojoj deci popuštaju u svemu, ali u gadnoj su zabludi. Ako dete sa roditeljima može da radi šta želi, tad se na njega ne može osloniti i vremenom, zbog nedostatka oslonca u životu, postaje nesigurno.
To kasnije može uticati na njihove odnose sa drugim ljudima i nezdrav odnos sa partnerom, ali i svojom decom. Takva deca nakon odrastanja podsvesno veruju da je sasvim normalno da ih drugi tretiraju kao što su ih tretirali i roditelji, i često ostaju u takvim nezdravim odnosima, umesto da beže od njih, kao što bi uradio neko ko je odrastao u psihički zdravoj porodici.
Normalna žena ovo ne trpi: 10 stvari zbog kojih se raskida odmah
2. Vrlo teško prihvataju odbijanje i neuspeh
Deca otrovnih roditelja često su sklona zastrašujućim reakcijama na sve što nije “zvezdani” uspeh. Tu opet do izražaja dolazi nesigurnost i nepoverenje u samog sebe, zbog roditelja koji su ih tako tretirali. Taj odnos bio je otprilike ovakav – dete mora da bude najbolje u svemu ili ništa ne vredi. Na primer, ako u školi nema samo petice, roditelji ga tretiraju kao gubitnika i propalicu. Opet, tu dolaze do izražaja kompleksi koje roditelji imaju.
Na primer, roditelj insistira na peticama jer sam nije blistao u školi i zbog toga se osećao jadno. Ili, majka forsira svoju ćerku da bude najlepša i tako je uči da je fizički izgled najvažniji u životu, a to radi samo zato što nikad nije bila zadovoljna svojim izgledom i bila je konstantno ljubomorna na druge koji su lepši. Takva deca kasnije mogu da imaju ogromne probleme, jer ne žele da prihvate da ima ljudi koji su uspešniji ili lepši od njih, i da je to sasvim normalno.
