Naučiš da se budiš sam, da doručkuješ sam, da piješ prvu kafu sam, pa i drugu. Naučiš da svaki prazan hod ispuniš poslom, prijateljima, ispraznim pričama, surfovanjem po internetu, dobrom knjigom, omiljenim filmovima… ali kada odradiš sve što je bilo u planu, kada prijatelji odu svojim putem, kada dovršiš knjigu, isključiš komp, TV.. i kada napokon legneš shvatiš da si u tom mraku SAM. A samoća je upravo to – mrak.
Naravno, treba napraviti razliku između osame i samoće. Osama, ne Bin Laden, već stanje duha i tela u prostoru i vremenu, period je od nekoliko dana, nekoliko nedelja, pa možda i čitav mesec, kada samoizolaciju koristimo za preispitivanje, donošenje važnih odluka, promena ili jednostavno za šansu da povučemo crtu i kažemo – do sad ovako, a od sad OVAKO. U svakom slučaju, osama je koristan period nakon kog postajemo nova, bolja i usavršena verzija onog starog JA i zato OSAMU u jednom trenutku života savetujemo svima.
Međutim, onog trenutka kada osama postane način života, tada govorimo o samoći. Lako ju je prepoznati.
Da li ste predugo sami zaključite iz sledećih simptoma.
Imam četiri OMILJENE serije – u 9, u 11, u 14 i 18h. Vreme između njih popunjavam sa četiri MANJE OMILJENE u 10, 13, 16 i 20h, kao i sa makar 8 repriznih termina i jednih i drugih. Omnibus serija vikendom trenutak je za koji živim čitave nedelje.
Odsustvo bilo kakvog ličnog ljubavnog i seksualnog života kompenzujem „gutanjem“ sadržaja svih domaćih, ali i stranih tabloida. Zašto u lokalnom, kad mogu da živim u globalnom izmišljenom svetu tuđih ljubavi i seks afera.
Sve više vremena provodim na internet sajtovima za upoznavanje, četovanje, sklapanje braka, ugovaranje sado-mazo sastanaka, a o seksu preko kamerice da vam i ne govorim. Ljubav preko žice je moj izbor. Bolje išta nego ništa…
Prijateljima dosađujem u proseku sedam puta dnevno, i mogu vam reći sve mi se nešto čini da me u poslednje vreme izbegavaju. Nije valjda da sam od prijatelja postao prilepak? Šta – zar oni imaju život? Svašta… nisam znao da je i to moguće.
