Da dušo, znam da misliš da sam stara. I ja sam grešila tokom godina. Da li si mi ikada oprostila za onu užasnu rođendansku tortu koju sam pokušala da napravim za tvoj osmi rođendan? Ili što sam ti poklonila mače i ne znajući da si alergična na mačju dlaku? Zaista mi je žao zbog toga, ali usput sam uspela da prikupim neke informacije za koje smatram da ti mogu biti od pomoći. Šta bih dala da je to neko mogao da uradi za mene…
Nadam se da me nakon ovoga nećeš više gledati kao prosedu ženu u šezdesetim godinama već kao ono što zaista jesam: majku koja želi da njena ćerka ne mora da prolazi kroz određene teške trenutke (kroz koje sam ja morala proći). Evo za koje stvari bih volela da sam ih znala u tvojim godinama.
1. Ti si najvažnija osoba u tvom životu
Da, rekla sam to i zaista mislim tako. Dobra vrsta samoljublja čini te boljom osobom, čini te srećnijom i pomaže ti da pratiš svoje snove istovremeno ti dajući snagu da obasipaš ljubavlju one koji te okružuju i koji je zaslužuju. Kod loše vrste samoljublja, što je narcisoidnost, ljudi nemaju nameru da pružaju ljubav drugima.
Dugo vremena sam verovala da je moje “pomaganje” drugima zapravo bila moja karta za raj. Zaista jesam. Pokušavala sam da bude što je moguće bolja prijateljica. Trudila sam se da ne zaboravim ničiji rođendan. Bila sam rame za plakanje. Verovala sam, ako to činim, da će se i meni ljudi naći pri ruci kada mi to zaista bude trebalo i da će to biti moja nagrada što sam tako “dobra” osoba.
Nisam bila u pravu.
Ovo ne znači da ne treba da pomažeš drugima ili da drugi ljudi neće biti uz tebe kada ti to bude najpotrebnije, već da treba da se fokusiraš na ono što ti zapravo želiš. Ne možeš istinski voleti druge ako prvo ne zavoliš sebe. Trebalo mi je tako dugo da to shvatim i ne želim da se to i tebi dogodi.
