Za nekog bol može da bude i pomisao na odbacivanje, pa kako bi se zaštitili od tog bola, ljudi ostaju u sigurnoj zoni u kojoj se ništa specijalno ne dešava
Nije uvek lako objašnjavati zašto nemamo nikog i da li je samoća naš svesni izbor ili nam se prosto dešava. Psiholog Bojana Kučinar kaže da smo definitivno mi ti koji biramo samoću. A jedan od razloga za to mogu da budu loša ranija iskustva u ljubavnim odnosima.
– Zato unapred odustajemo od toga da nađemo partnera, jer verujemo da će nam se opet desiti isto – kaže Bojana. – S druge strane, razlog može biti i fiksacija na neku vezu iz prošlosti koja nam je u pozitivnom smislu promenila život, kao i manjak vere da se ponovo može doživeti takav, dobar odnos. Takođe, može da nam manjka sposobnosti za uzajamnost, da nismo sposobni za primanje i davanje, zbog čega se stvara iluzija samodovoljnosti. Često je zastupljen i strah od vezivanja, pa tako osoba može da ima veliki broj površnih kontakata ali da ne ulazi u emotivni odnos. Ili da ima strah od intimnosti, gde se veruje da će se u odnosu izgubiti individualnost.
Psiholog objašnjava da za nekog bol može da bude i pomisao na odbacivanje, pa kako bi se zaštitili od tog bola, ljudi ostaju u sigurnoj zoni u kojoj se ništa specijalno ne dešava.
– Potreba za partnerom i dalje ostaje samo prigušena, ali ovakva situacija je sigurna. Niko ne može da nas povredi. Usled nedostatka bazičnog poverenja, koje se gradi još u ranom detinjstvu, osoba druge ljude može da doživljava kao preteće, a otud je i jasno zašto se bira samoća – navodi psiholog.
