Kažeš da me voliš. Kažeš da zauvek želiš da budeš sa mnom. Kažeš da ne možeš zamisliti život bez mene. Ali, znam da ćeš to moći da mi pokažeš ako me zbilja voliš. Moći ćeš reći da me voliš svojim delima.
Nećeš to trebati da vičeš. Nećeš ni trebati da mi to šapćeš. Jer ja ću to znati.
Reći “volim te” nije dovoljno.
Zbog toga ti neću potrčati u zagrljaj i početi da jecam. Neću se spustiti na kolena i zaprositi te. Neću te beskrajno obožavati do kraja.
Biti zaljubljen je puno više od reči. Prava ljubav je više od toga. Nemoj me pogrešno shvatiti. Čaroban je osećaj čuti te reči. Čarobno je znati da neko to oseća prema tebi. Predivno je.
Ali ako ću biti iskrena, biću direktna. Neću istinski verovati da me voliš dok neće biti očito. I neću verovati dok se to ne pokaže.
Na kraju krajeva, reči su samo reči. Nema veze koliko su čiste i stvarne. Treba mi da mi pokažeš kako me voliš kroz način koji me ljubiš.Treba mi da mi pokažeš kako me voliš kroz način na koji me držiš. Treba mi da mi pokažeš kako me voliš kroz male stvari. Kroz tvoj osmeh kad se probudiš. Kroz naše svađe u kojima se neću bojati. Kroz čašu vina. Kroz način na koji izgovaraš moje ime.
Ne treba hiljadu puta da čujem “volim te”.
Ne treba to da čujem svakodnevno. To nije ono što mi treba. Samo mi treba da verujem da je to istina. Treba da me oboriš s nogu kad mi se nasmešiš.
Da izgubim dah kad me nežno ljubiš nakon napornog dana. Treba mi da izgubim osećaj za vreme kad provedemo popodne u krevetu. Čuti sebe kako se glasno smejem kad se našališ.
Reći “volim te” je čarobno. Ali pokazati nekome da ga voliš bez reči? To je ono što drži ovaj svet.
