Šta je ono što ženu čini ženom: Na svet dolazimo kao žene ili muškarci, ali da li ćemo to i postati, tj. ostvariti i da li ćemo se tako u životu i osećati ne zavisi od genetike, već uticaja sredine u kojoj se oblikujemo, i koji je daleko važniji nego uticaj biološkog nasleđa, kaže naša sagovornica na datu temu, psihološkinja i predsednica Udruženja „Stop mobbing“ Vera Kondić.
– Mi ne ulazimo u svoj pol rođenjem. Mi imamo predispozicije da se prepoznamo na taj način, ali mi praktično u svoj pol ulazimo i time da li prihvatamo svoj pol, i time kakav odnos imamo prema tome, i da li želimo npr. da u muškom društvu dominiramo na isti način na koji muškarci dominiraju, ne shvatajući na podsvesnom, ne svesnom planu da pripadamo drugom rodu koji ima drugačija shvatanja, drugačije modalitete.
A šta je ono što ženu generiše, čini ženom? Da li je ženama njihov suštinski, esencijalni sastojak- Ženstvenost?
– To je zapravo naš odnos prema tome, da li mi sebe prihvatamo u ženskom smislu. Npr. postoji izvestan broj žena koje imaju jednu shemu ponašanja koje je zapravo muško ponašanje, žene koje su u stvari želele da se rode kao muškarci zato što su oni dobijali stvari koje one nisu. I to u ranom uzrastu. Ako npr. žena procenjuje da je njen brat dobijao nešto zbog načina na koji se ponašao, onda ona možda želi da preuzme takav model ponašanja. Međutim, to je model koji nije adekvatan ženama, ali se dešava na podsvesnom nivou.
Koje su to situacije u kojima žene svoju žensku suštinu stavljaju u drugi plan? I kada to rade?
-To su verovatno stresne situacije, situacije koje produkuju drugačiji način reagovanja, koji inače u normalnim okolnostima ne vidimo, neke situacije koje si izuzetno značajne za tu osobu ili neku grupu ljudi kojima ona pripada, a kojima želi da nametne te neke svoje karakteristike za koje ona misli da su suštinske i uspešne, pre svega. Jer mi se u normalnim okolnistima ponašamo kao na sceni, glumimo neke uloge, da bi u ekstremnim situacijama koje su nam jako značajne zapravo pokazali svoje pravo lice. Jer u tim napetim momentima u kojima je potrebno brzo odreagovati, u tzv. cajtnotu, kada nema mogućnosti da se kontrolišemo, mi zapravo pokazujemo svoje pravo „ja”, a sve drugo je gluma, kontrola neke situacije. Jer ljudi se najčešće ponašaju onako kako se očekuje od njih, igraju uloge koje su naučili vremenom, da bi u situacijama u kojima ne mogu da se odbrane od naleta sopstvene ličnosti zapravo pokazali nešto što nose duboko u sebi.
Kada se žene tako ponašaju namerno, svesno, a kada slučajno, nesvesno?
– U svojoj praksi ja sam nailazila na žene koje ne vole sebe, i kada krenete da istražujete šta bi bili uzroci za to, otkrivate da su njihovi roditelji npr. želeli dečaka, a one su se „prosto rodile”. U stvari je njihova poruka „ manje sam vredna zbog toga” itd… I onda se pokušava da se kroz taj muški model ponašanja dođe do pijedestala koji je obezebeđen za sina, a ne za ćerku. Taj kulturološki momenat je izuzetno značajan. Stvarno ne znam šta bi ostalo kada bi sa nas skinuli naslage kulture.
Takođe, kada im je to potrebno, žene umeju i da vrlo svesno svoju mušku stranu pošalju u prvi plan.
– Opet je i svesno ponašanje vezano za neki interes, za nešto što se time obezbeđuje, dobija. Neretko sam nailazila na žene koje u velikoj meri pokazuju tu neku svoju mušku stranu jer, ne zaboravimo, mi smo i muškarci i žene istovremeno, samo što se u periodu puberteta opredeljujemo na koju ćemo stranu da krenemo. Sretala sam žene koje po svom ponašanju i nastupu liče na muškarce. I verovatno je da bi da nastupaju kao žene i više dobile. Međutim, to nije i njihova procena. A da ne govorimo o odevanju sličnom muškarcima, ili uopšte pokretima tela koji karakterišu muški pol, itd… I premda možemo biti drugačije, jače muskulature, građe to nije razlog da se ne ponašamo ženstveno.
Kada se približite osobi koja se uslovno rečeno muškobanjasto ponaša ili odeva dolazite do zaključka da ona zaista toga nije svesna. Naravno, neke tako nastupaju jer smatraju da sredina to od njih traži. Zato što takvo ponašanje donosi uspeh i rezultate u kraćem vremenskom roku. Međutim, ne zaboravimo da žene imaju 1001 osobinu koje isto tako mogu doneti bolju poziciju pa zaista nema potrebe za rogobatnim, muškobanjastim ponašanjem jer muškarci i žene su dva različita sveta.
