Što se duže zaokupljate bolnim osećanjima, to im više dajete na važnosti, a onome ko vas je povredio moć nad sobom.
Mogu ti oprostiti, ali nikad neću zaboraviti – rečenica je koju smo sigurno bezbroj puta ponovili ili čuli od dragih ljudi u životu, pri čemu nismo ni svesni koliko štete onaj ko je izgovara može da ima. Naime, iako nam se čini da odluke donosimo svojom voljom, na racionalnom nivou, one su često u velikoj meri uslovnjene onime što smo skupili na podsvesnom nivou, odnosno emocijama koje smo povezali s nekim događajem ili situacijom – piše 24 sata.
I kada vidimo nekog čoveka kome smo oprostili – unapred definišući da će to biti bez zaborava – javljaju se iste one emocije koje smo doživeli kada nas je ta osoba povredila. I koliko god verovali da je to što smo nakon 10 godina napokon počeli da razgovaramo s nekadašnjim prijateljem, ili članom porodice, znak da smo napravili korak napred, često nije tako: negde duboko u nama još uvek caruju negativne emocije koje sprečavaju da se taj odnos razvije u ono što bi mogao biti.
Ljudi misle da su slobodni, da sami odlučuju, ali njima zapravo upravljaju snažne emocije potisnute u podsvest, pa čovek često ni sam ne zna zašto se ponaša na određeni način i u čemu je problem, napominje energoterapeut Ivan Modrušan, koji je izdao i knjigu “Kako oprostiti”.
Umesto da oprostimo, češće biramo liniju manjeg otpora. Tako se, na primer, možemo odmaknuti od čoveka koji nas je povredio, na primer kad se preselimo u drugi grad nakon razvoda od partnera, kako bismo ga što manje sretali, i čini nam se da smo time sve rešili, no ipak nije tako.
