Kako bismo naučili da iskoristimo svoja znanja za poboljšanje i ulepšavanje svoje svakodnevice, potrebno je da se suočimo sa svojim strahovima i najvećim tajnama i da postanemo najbolja verzija sebe! Pročitajte kako da steknete veštine za menjanje života i ostvarenje najvećih ciljeva…
Znanje je moć, rekao je filozof Francis Bacon. Ali tek kad naše znanje postane veština kojom možemo da menjamo svoju svakodnevicu i okolnosti u kojima živimo, zaista ćemo u rukama imati pravu vrednost. Stoga učenje raznih tehnika, pohađanje radionica i škola ima smisla jedino kad to znanje pretvorimo u živo iskustvo.
Rad na sebi može da ima puno značenja. Sve češće čujem od raznih ljudi u različitim situacijama rečenicu “Radim na sebi”. To i ne čudi s obzirom na to da nam je na raspolaganju sve više mogućnosti, radionica, škola, pristupa – od novih i inovativnih do klasičnih – koji mogu da nam daju nova znanja. Oni nam omogućuju da krenemo novim putevima u životu, otkrijemo svoje kvalitete i ojačamo ih, promenimo navike ili bolje upoznamo sebe. Međutim, mogu da nas odvedu i na stranputice.
Kad njima zalutamo, možemo da počnemo razne škole i rad na sebi doživljavamo stilom, čak i smislom života, a da pritom stečena znanja uopšte ne primenjujemo. Živeći u iluziji da ta znanja imamo, činimo se sami sebi boljima nego što jesmo pa ih često prenosimo i drugima. Međutim, dok znanja ne postanu veštine, mala je verovatnoća napredovanja. Da bi znanje, pa i ono s područja ličnog razvoja, postalo veština koja menja život, potrebno je puno predanosti i vežbe.
Kada pitam svoje klijente šta za njih tačno znači rad na sebi, dobijam sledeće odgovore: “Pročitala sam određene knjige”,”Idem na radionice za lični razvoj”, “Koristim energetski rad”, “Izučila sam razne energetske metode”, “Idem na terapiju”, “Idem na coaching” i slično. Na pitanje: “S kojim ciljem radite na sebi?” najčešće ne dobijam konkretan odgovor. Očito je rad na sebi nešto vrlo individualno, a motivacija za njega razlikuje se od osobe do osobe.
Kako se nijedna promena ne događa ako patnja nije dovoljno velika ili cilj dovoljno atraktivan, možemo da zaključimo kako nas na rad na sebi, kakve god on vrste bio, motiviše želja da smanjimo ili uklonimo patnju, ili nas, s druge strane, privlači cilj koji želimo da dosegnemo. Na primer, ako imam atraktivan cilj da pre godišnjeg odmora izgubim nekoliko kilograma kako bih dobro izgledala, spremna sam da pazim kako se hranim i iz ishrane isključim određene namirnice. Neće mi biti lako jer uživam u hrani, ali ću izdržati jer se radujem ishodu svog truda.
Jaka motivacija dovosi do ostvarenja želja
Motivaciju na tom putu mogu da zadržim ako, na primer, unapred zamislim kako će to da bude kada dobijem pohvale prijatelja, kada budem mogla da obučem haljinu u koju odavno ne mogu da uđem, pa ću se osećati zadovoljno i srećno već pri samoj pomisli na svoj cilj. Motivacija je jaka, a ishod vrlo poželjan. Izaći ću iz zone komfora ignoriršući kolače, čokoladu i slične namirnice.
Sama pomisao na ishod kakav želim daće mi energiju da istrajem. Možda je to moja motivacijona strategija. Ako je tako, ponašaću se slično u mnogim situacijama – tako da zamislim šta će dobro da se dogodi kada postignem cilj. Ali, da bih se tako ponašala, moram da znam šta hoću. Mnogima je upravo to problem – znaju šta ne žele, ali ne znaju šta bi zaista hteli.
U takvoj situaciji možda bi promena mogla da se realizuje tek onda kada bi patnja bila dovoljno velika. Na primer, ako zbog prekomerne težine sve lošije izgledam, imam sve više problema s krvnim pritiskom, nivoom energije, ne mogu da potrčim i osećam se loše, možda ću poželeti promenu. Na početku ću možda na nezadovoljstvo da reagujem tako da ću još više da jedem ono što mi odgovara i nakratko ću se osećati bolje. Ipak, dobijanjem na kilaži osećaću se nezadovoljnije.
Odlučiću da ću ubuduće da pazim, ali brzo ću da zaboravim tu odluku. Tek onda kada patnja zbog izgleda i drugih posledica težine postane velika, ciljano ću da radim na tome da izgubim višak kilograma.
…(NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANICI)…
