Julijana Kolt je već na početku svoje veze znala da će seks uvek biti problem za njih dvoje. Godinama kasnije, sve je postalo još gore. Ovo je njena priča.
Prvi put kada sam vodila ljubav sa svojim mužem bili smo u vezi oko tri nedelje. Sećam se prve večeri kada smo se skinuli jedno pred drugim. Zbacio je odeću sa sebe i našao se na meni a ja sam u sebi mislila „O ne, ovo neće uspeti.“ Njegovo telo me nije privlačilo. Navikla sam da budem sa zgodnim, mladim muškarcima sa mišićavim, izoblikovanim telima.
U pogledu te stvari sam bila poput muškarca: bilo mi je potrebno zgodno telo. Na kraju smo vodili ljubav i bilo je samo „onako“. Bila sam razočarana – sve ostalo u vezi ovog muškarca je bilo tako divno. Bio je privlačan, sladak, zreo, samopouzdan, zabavan i činilo se da mu se sviđam. Bila je to prva prava stvar koju sam osetila dugo vremena. Samo sam želela da je seksualna hemija bila jača. Ali, rekla sam sebi da ne očajavam i da se seks uvek može popraviti uz vežbu i razgovor.
Nekoliko nedelja je prošlo i seks je postao malo uzbudljiviji. Defintivno smo žudeli jedno za drugim i bilo je zabavno biti sa njim, ali mu je nedostajala mehanika. Nije mi se sviđao redosled po kom radi stvari, nije mi se dopadao nedostatak obraćanja pažnje na određene delove tela, i nisu mi se dopadali njegovi pokreti. Ali, bila sam odlučna da ne brinem jer je sve ostalo u vezi sa nama bilo fantastično. Zaljubljivali smo se.
Od početka mi je bilo jasno da naša tela jednostavno nisu seksualno sinhronizovana. Ali onda sam, nekoliko meseci kasnije, počela da primećujem razlike i u našim libidima. Došli bismo kući pijani posle izlaska i ja bih poželela da krenem u zagrevanje i pre nego što uđemo u kuću. On bi se lako postideo i odgurnuo me u javnosti a onda, kada bismo stigli kući, on bi pre hteo da jede picu nego da jede mene, figurativno rečeno.
