Neće se sa njim složiti mnoge pripadnice nežnijeg pola ističući da ni one ne vole da zvocaju. Ali, moraju. Uverene da su muškarci po prirodi pasivni i skloni da se uljuljkaju u odnos i ne rade na njemu, žene preuzimaju stvar u svoje ruke. Jer, čini se, drugog izbora nemaju. Pa onda krenu da prigovaraju. A to čine 7920 minuta godišnje ili dva i po sata nedeljno, ako je verovati naučnicima.
– Izraz “radimo na odnosu” ukazuje da žene građenje veze doživljavaju kao posao, rad. Međutim, u praksi, najčešće se susrećem sa time da su “rad na vezi” ili “razgovori o nama” uglavnom “rad na njemu” i “razgovori o njemu”. Iskazuju potrebu žene da promeni i vaspita muškarca. Najčešće bude problem to što žene, umesto da rade na sebi, mnogo više energije usmere na pokušaje da promene partnera. Ne radeći dovoljno na sopstvenom razvoju osećaju se nezadovoljnima, pa nezadovoljstvo sobom usmeravaju na partnera i kreću sa zvocanjem – objašnjava psiholog.
Ponovo se žene neće složiti. Priznaće da razlog zvocanja jeste nezadovoljstvo, ali ne sobom, nego partnerom. I da jedva čekaju da se nešto promeni kako bi prestale sa neželjenom aktivnošću. Ali, gotovo nikad se ne menja. A iz začaranog kruga postaje sve teže izaći. Kako godine prolaze, arsenal oružja postaje sve bogatiji – od naizgled banalnih stvari koje se tiču poslova u kući, preko partnerovog izbora da vreme provede u druženju sa ortacima, do njegove nespremnosti da radi na odnosu. A ako baš hoće da nokautira protivnika, pucaće iz teške artiljerije izvlačeći argumente iz davne prošlosti. Ali, da žene zapravo ne žele promenu, tvrdi naš sagovornik definišući zvocanje kao aktivno održavanje postojećeg stanja, “kobajagi” aktivnost u kojoj ne postoji stvarna želja da dođe do promene.
