Prestara sam za neudobnu obuću
Sada gledam da me ništa u životu ne ograničava. A moje kretanje je godinama ograničavala visoka potpetica. Nisam mogla da hodam tempom kojim sam htela da hodam. Uvek me nešto žuljalo, bolelo… Sada nosim samo ravno i to je to! Srećna sam kada potrefim dve iste čarape dok se obuvam…
Prestara sam da se izvinjavam za svinjac u kući
Svinjac mi je u kući jer imam nešto pametnije da radim osim što ću da čistim. Eto, zato ovako izgleda i da, kuća mi nikad nije čista “kao apoteka!”
Prestara sam za nagomilavanje stvari u kući
Ne sakupljam i ne čuvam više ništa. Da na vreme nisam počela da bacam neke stare papire, kutije, gardarobu, do sada u kući ne bi bilo mesta za mene. Uspomene čuvam isključivo u glavi.
Prestara sam da bih se družila sa ljudima koji mi ne odgovaraju
Zašto da trpim neke nadobudne seljačine koji mi vade živce. Daleko im lepa kuća. Imam dovoljno godina da znam ko mi prija a ko ne. Onaj ko mi ne prija više me nikada neće videti očima.
Prestara sam da nalazim dobro u svakom čoveku
Zašto gubiti vreme? Svi ljudi nisu dobri. To je tako jednostavno. Ako je neko uradio nešto loše, to je uradio iz loše namere, nema šanse da ga više opravdavam. Dela govore više nego reči. Sada sam dovoljno stara da samo kažem: “Dragi moj, ti nisi dobra osoba!” i produžim dalje…
