I šta onda? Njemu treba potpuni beg od stvarnosti, uzbuđenje, da u njega opet neka gleda kao u Boga, da je ponovo onaj vrcavi dečkić kakav je bio pre braka i porodice. Eeej, čovek hoće da živi punim plućima jer je život samo jedan. I onda traže one bestidnice i kurve s početka teksta da im upotpune život pa nek’ traje koliko traje. Neki od njih žele da osveže svoj polupostojeći ili nepostojeći seksualni život, neki da se pred drugarima pohvale da imaju novu devojčicu uz poklič: „To, care!“, dok su najteži slučajevi tipovi koji se tokom svojih vanbračnih avantura zatelebaju ko nikad u životu. Takve primerke žene najlakše provale i onda kreće pakao – nabeđivanje da vara, nesigurna odbrana, nepoverenje koje se useli u svaku ženinu poru i pretvaranje u detektiva koji prati svaki njegov pokret, a u konstatnoj je potrazi za dokazima da je on neveran. A u slučaju da ih nađe kreće još veći spektakl – slanje poruka ili zivkanje dotične rasturačice brakova i otimačice očeva, vređanje na pijačarskom nivou, pretnje i slično. Sve te žene bih upitala da li im je ta druga žena zaista kriva ili je ipak krivica leži u onom koga su same izabrale da sa njima život dele? A još luđe su priče kad ta druga zove zakonitu ženu pa joj podmeće pod nos dokaze u vidu poruka i fotki da je njen muž više ne voli ili traži da se vide ne bi li se razjasnile (!?!). Fali još samo bazen sa blatom pa da se porvaju ispred predmeta zajedničkog obožavanja dok on sedi u stolici na rasklapanje, pijucka piće i posmatra kako se njih dve čereče zbog njega.
Jer žena je ženi ipak najveći vuk. Počupaće jedna drugoj kosu zbog ”vrhovnog božanstva” koje ne ceni ni jednu, ni drugu već samo gleda da njemu bude lepo. Jer većina njih su samožive pičkice koje bi da štrpnu malo sa strane, kao da je broj recki u direktnoj proporciji sa povećanim santimetrima njihovog spolovila, valjda idu logikom ”što više švaleranja, to veća piša”. Iako najčešće nezadovoljni svojim životom, ne daj Bože da nešto promene pa tada usleđuju poznati izgovori: „Odavno je ne volim, ali moram da ostanem sa njom da deca ne bi trpela“, „Imamo zajednički kredit za stan koji treba da otplaćujemo xy godina“, „Nije bitno šta piše kod matičara (i u crkvi), ti si meni jedina u srcu“, „Sad nije povoljan momenat da je ostavim jer joj je bolesna majka“ i slično. Laže jednu, laže drugu, a ponajviše sebe.
Prema nekoj statistici urađenoj na svetskom nivou, samo pet odsto muškaraca ostavlja ženu zarad ljubavnice i kreće u zajednički život sa njom. Da li je zaista tačna tvrdnja da se druga žena i prvo dete najviše vole ne znam, niti čemu može da se nada nekadašnja ljubavnica kada zna da joj je ljubavni odnos sa voljenim otpočeo njegovom preljubom. Ne verujem da je bilo koja devojčica sanjala da bude nečija konkubina kad poraste. Koji su njihovi razlozi za ulazak u takvu vrstu veze mogu samo da nagađam: nedostatak ljubavi i pažnje, želja da im se konačno nešto uzbudljivo desi u životu, puka zabava, manjak samopouzdanja, smučilo im se da iščekuju princa na belom konju a njega nema na horizontu ili možda žele dete, a neće muža ili računaju da će da ga oteti drugoj (ako muškarac uopšte može da se “otme”).
Žene, ne sudite “posrnulim” pripadnicama vašeg roda tek tako. Niko ne zna kako bi se ponašao da se nađe u njihovim cipelama i nemojte unapred da se kunete kako vama to u životu ne bi moglo da se desi, jer Bog ponekad ima uvrnut smisao za humor. Takođe, ne pljujte i ne gledajte sa nipodaštavanjem neudate i one bez dece. Mi valjda treba da se držimo zajedno, a ne da kopamo jedna drugoj oči. Nadam se da će uverenje koje je, nažalost, na ovim prostorima dominantno da žena bez muškarca kraj sebe ne vredi početi da slabi. Jeste lepše i lakše udvoje, ali zar ijedna žena treba da nedovoljno ceni sebe samo zbog toga što nema svog para? Ili da do kraja života bude žigosana kao žena lakog morala od strane drugih žena zato što je pokušala da makar privid sreće pronađe sa nekim ko je tuđ muškarac?
Verujem da nije lako ženama sa kojima varaju, a još je teže onima koje su prevarene. Rešiš sa nekim da podeliš svoj život, telo ti se deformiše od trudnoća, sise ti se otrombolje od dojenja, gledaš da muž bude sit i čist ko da ti je najveće dete, a on ti vrati tako… Nepoštovanjem. Onda se upitaj da li te on zaista zaslužuje, ali i da li si pogrešniji izbor napravila ti ili ona koja je „zarila kandže” u tvog muškarca iako je znala da je zauzet. Ponoviću, on ne ceni ni tebe, a kamoli nju. Na tebi je da izabereš da li ćeš da zažmuriš na jedno oko kad shvatiš da si prevarena i ubediš sebe da on zaista to i misli kad se kune da neće nikad više ili da shvatiš da život nije jedan muškarac, jer oni pravi ne varaju.
To su muškarci sa velikim M, kojima verovatno imponuje interesovanje drugih žena, ali se na tome sve završava. To su muškarci koji su izuzetno svesni kakvu ženu imaju kraj sebe i koji je, ma koliko godina prošlo i koliko se dece rodilo, i dalje vole, poštuju i oči im svaki put zasijaju kad pričaju o njoj. Takvi muškarci nisu mitska bića, oni zaista postoje, samo su u manjini. Pravi muškarci su oni koji ostaju kraj voljene žene iako je pred njom borba sa teškom bolešću ili kada ne može da mu podari naslednike. Oni ne beže pod tuđu suknju na prvu naznaku problema. Pravi muškarci brak shvataju kao partnerstvo, a ne produženo detinjstvo u kom brigu o njemu preuzima supruga od majke i nije mu ispod časti (a i zašto bi bilo?) da skuva, usisa, ode u nabavku, prošeta decu ili ih odvede na trening jer shvata da su to njihova zajednička, a ne njena deca i da ta žena ima dušu i da treba da ima bar malo vremena za sebe. Pitanje je, drage moje, jeste li mogle da znate za koga se udajete u trenutku venčanja i u kakvu osobu on može da se pretvori kad postane otac vaše dece.
