“Nisam toliko mlad, imam 27. godina, ali maštam da izađem iz Zemuna i odem malo dalje, do centra beograda, da vidim to što su samo retki i najhrabriji zemunci videli pa prenose sa kolena na koleno nama koji nikad nismo prešli taj mistični most ka srcu grada”, kazao je Ivan M., žitelj ovog jedinstvenog mesta koje je, kako on dodaje, dovoljno za život i da se po tradiciji Zemun ne napušta nikad. Sramota je.
U ekskluzivnom intervjuu za portal besnopile.rs, Ivan nam je ispričao kako i zašto se na ovu avanturu odlučio i kako je došao do finansijske moći da je i ostvari.
On navodi kako je mladić širokih shvatanja, s toga je njegov Zemun mali za njegove “apetite” pa je rešio malo da “proputuje”.
Kada mu je njegov stariji komšija 2013. godine ispričao kako je šetao Knez Mihajlovom davnih devedesetih godina, on je odlučio da to uradi i sam da bi mogao pod stare dane da priča deci i unucima kako je svetski čovek.
Kada je počeo da skuplja pare za taj put iz snova, rekao je to i ocu, ali nije naišao na razumevanje. Otac ga je odmah prekorio i rekao mu “zašto ti da se ističeš, neka izađe iz Zemuna neko drugi, ti se drži tradicije”.
Zbog ovih reči Ivan je bio tužan ali je i osećao da je on u svom životu zaslužio da napusti Zemun, makar na 2 sata, da vidi kako to žive vanzemunci.
Elem, da bi nam skratio priču, rešio je da nam kaže kako se to desilo na taj kobni “dan D”, kada je krenuo u svoju misiju.
“Noć pred polazak nisam mogao da zaspim, stalno su mi se vrtele slike iz mašte kako mnoštvo lepih devojaka šeta Knezom a nijedna nije iz Munzea. Te misli su me malo plašile… Šta ako budem ja njima čudan jer sam došao iz daleka da ih posetim?”
“Iz kreveta sam ustao rano jer sam hteo da to uradim što pre. Pozvao sam zemunski taksi i pitao gospođu na telefonu da li vozite izvan zemuna, na šta je ona rekla, “vozimo, ako je hitan slučaj”.
“Hrabri taksista je došao po mene i krenuli smo. Zaprepastio sam se kako je moja destinacija bila zapravo tako blizu, a tako daleko od Zemuna. Izašao sam i zahvalio se vozaču. Hrabro sam krupnim koracima krenuo ka Knezu u mojim belo-roze Nike patikama koje sam čuvao za ovaj svečani trenutak, da se i ja pokažem u pravom svetlu.”
“Nećete verovati koliko sam bio tužan kada sam prošao kroz Knez Mihajlovu a da niko nije obraćao pažnju na mene, moju trenerku i najbrže patike u gradu… To je bio šok kakav se ne doživljava dva puta u životu. Pa kakvi su to ljudi pa ne prepoznaju kvalitetnog čoveka na prvi pogled?!”
“Rešio sam, vratiću se, centar me više videti neće. Kako sam došao, tako sam se i vratio… Brzom brzinom. Kada sam posle podne sve to ispričao ortacima, svi su mi rekli “tako ti i treba kad ne poštuješ zemunska pravila”…
“Nikad više neću da budem glup i da napuštam moj Zemun, jebeš sve, ovde je do jaja.”
besnopile.rs
