Ja sam se jako rano udala, kada se setim, još kao studentkinja 2. godine bila sam jako zaljubljena u kolegu Miroslava.
On je bio dobar dasa, većina koleginica pa i ja smo bile do ušiju zaljubljene u Miću. Vozio je auto i bio zreliji od naših vršnjaka.
Dogodilo se tako da smo u nekom glasnom kikotanju u kafeu blizu Fakulteta “ogovarale” momke, maštale o potencijalnin vezama i prisećale se bivših
dobrih 4 sata umesto da slušamo istoriju, engleski i zevamo ispred katedre. Naravno, kritično je postalo kada je jedna od nas prva pomenula Miroslava i navodnu priču koja je kružila, kako Mića najviše voli crnke. U tom trenutku imala sam osećaj da me je grom strefio. Pomislila sam u sebi “Biljo, pa ti si crnka čoveče!” Razgovor se pretvorio u nadvikivanje, sve smo se maksimalno raskokodakale, a uopšte nismo primetile da je baš on, Mića glavom i bradom seo iza nas i slušao dobrih pola sata sve što smo pričale.
Ubrzo potom konobar je prošao pored nas i krenuo ka stolu za kojim je bio on. Ja vama ne mogu da opišem koliko sam se samo prepala kada sam ukapirala
da če ćovek sve vreme sedeo iza nas. Hiljadu pitanja mi je proletelo kroz glavu: Au, pa kako da ga pogledam sada? Da li je tek stigao ili odavno sedi
tu? Bože milostivi, daj samo da je došao nakon što sam se nalupala kako bih mu rado “ovo i ono,” kako moje drugarice nemaju šanse i kako sam baš ja ta
crnka o kojoj on priča…
Elem, Mića je odlučio da postupi kao pravi frajer i konobaru platio i svoj i naš račun i bez reči izašao! Bolje da nas je polio vodom ili udario
štapom, mislim da se nikada u životu nisam postidela kao tada.
“Gotovo je, nema mi više pojavljivanja nigde. Zbogom fakultetu, drugarima, kaficama, karijeri, ma pukla sam!” Mislila sam ja u sebi i odlučla da se
spasem daljih neprijatnosti i naručila čašicu žestine. “Devojke ne znam za vas, ali ajd ćao!” i okrenula sam časicu na eks! Nisam sigurna koliko je
“kapljica usledilo” u narednih sat vremena, ali, prema svedočenju mojih prugarica i pola kolega sa smera uspela sam sa se izderem na jadng Miću, da ga
žestoko isponižavam, ređajući grsnju za grdnjom! “Ti ćeš da mi plaćaš račune, pogledaj se samo, kako te nije sramota”, “Moje drugarice, moja stvar, ko
si ti da nam plaćaš pića i šta ti misliš kakve smo mi to devojke, bezobrazniče!”
Kažu svedoci da je jadan toliko pocrveneo i poludeo da, kada više nije mogao da nađe argument, uspeo da mi zapuši usta JEZIKOM!
Da, tako smo mi počeli da se zabavljamo. Veza nam je potrajala, a negde pred početak treće godine studija sam ostala u drugom stanju.
Mojoj sreći nije bilo kraja. Na svet smo doneli prelepog dečaka Lazu, sa kojim i dan danas živimo u Beču. Laza je sada momak od 20 godina i jako sam
ponosna na njega.
Moj život, bar kako se meni činilo, bio je ispunjen “pravim” vrednostima; Imala sam sjajnu porodicu, prelepog Miću i sina Lazu, divnu kuću, staro
kuče Beti i stan u Austriji. Verujte, nama su mnogi zavideli.
Ipak, sva ta sreća izašla je iz velikog napora, tokom dve decenije odricanja, štednje, prekovrenemog rada i zakidanja na zadovoljstvima. Mislim na
telesna zadovoljstva. Mića i ja smo zamalo pa prestali da vodimo ljubav u poslednjih nekoliko godina. Daleko od toga da smo matori i neprivlačni, ali
jednostavno i spontano naše celodnevne seks partije su se pretvorile u tiho “odrađivanje” i skrivanje po stanu. Stalno smo pazili da nas Laza ne
zatekne, pa da mu bude neprijatno, da nas ne čuju komšije, da ne zakasnimo na posao…
Ruku na srce, nedostajalo mi je vreme i prostor koji bismo Mića i ja mogli sebično da iskoristimo za samoću. Znate na šta mislim…
Počela sam da masturbiram i maštam, ali potpuno očekivano, nije mi to bilo to. Zapravo, tu je počelo moje ludilo, tada su počela pitanja. Da li je
greh ako ja maštam o drugim muškarcima dok masturbiram i ako niko za to ne sazna? Nikoga ne bih povredila, dođavola, pa niko nikada ne bi saznao.
Bred Pit, Antonio Banderas, Stalone, Čarli Šin, sve sam pokušala i ništa…
Nijedna od ovih fantazija jednostavno nije mogla da me dovede do svršetka. Zapala sam u blagu i jako privatnu depresiju. Svaki dan sam trošila, bar po
nekoliko sati razmišljajući o sledećoj fantaziji za masturbaciju. Sve dok jednog dana nisam nisam to uradila uz televizor, gledajući spotove i muziku.
U prvih nekoliko puta na srećan kraj me dovukla Rijana!
Činilo mi se da samo uz njene hitove mogu da dođem do vrhunca, a onda sam se zapitala; Da li sam ja normalna?!?
Pokušala sam sve da izracionalizujem i, namerno u sebi ponavljala kako je to normalno i kako čak i najljubomornija žena, totalni duduk, a posebno
pripadnici jačeg pola moraju da se slože samnom da je devojka izuzetno zgodna i atraktivna.
Lazina devojka Sanela
Neobično retko ime, bar se meni činilo, lepa tamnoputa devojka. Kulturna i tiha, baš sam je zavolela. Umela je uvek prijatno da me nasmeje, da se
podruži, da se ispriča. Koliko smo samo kafica i trač partija nas dve imale, iskreno osetila bih da je drugačije, ali obe smo očigledno uživale.
Međutim, nekako uvek na pola kulminacije zezanja došao bi Laza i “oteo” mi novu igračku…
Ljubomora
Vreme leti, nikoga ne čeka. Lazar je izrastao u pravog momka i morala sam da prihvatim činjenicu da mu je još malo pa vreme da počne da živi sam. Uh!
Za mene će on uvek biti moja beba, moje prvo sunce i nikako ga, pa evo ni dan danas ne shvatam kao odraslu osobu. Valjda podsvesno, čini mi se da to
radim kako bih u mislima i sebe održavala “mlađom” poričući činjeniu da vreme leti i nikoga ne čeka…
Tada mi je sinulo! Obuzela me neshvatljiva panika. Stara sam! Seksa nema, masturbiram po kupatilu poput patetične debele bubuljičave šiparice koju
niko neće ni da pogleda… Uh koliko me je dotukla ova spoznaja, koliko sam se samo naljutila na sve! Na život, na seks, na ljubav na smrt, na sve!
Postala sam grozna poput neke zle raspale kurožedne kafanske drndulje, nervozna i zlobna, večito nezadovoljena.
Masturbirala sam. I sledećeg dana. Slušala sam Rijanu i masturbirala uz njene spotove. Preterivala sam u maštanju do te mere, da sam u celu
scenografiju uspela da ishaluciniram Lazinu Sanelu. Malo me je u početku i pomisao na tu fantaziju terala na paniku, ponovo sam se zabrinula za svoje
mentalno zdravlje. Kako to obično i biva, spontano i bez prisile Sanela je lako dolazila u moje najskrivenije fantazije. Čak je počela i da mi liči na
Rijanu. Bilo je tako savršeno. Niko nije morao nikada da sazna, sve bi bilo u redu da nisam te odvratne subote morala da načnem viski, dabome star 12
godina i odvrnem Rijanu do daske. Ovog puta tu nije bilo ničeg seksualnog, nisam masturbirala, pravila sam žurku samo za sebe. Trebalo je da niko ne
bude kod kuće celog dana. Laza je išao na probu sa bendom, Mića ionako radi po ceo dan, rešila sam da se naližem kao pi*ka i legnem da spavam.
Prekid filma i kako sam zavela devojku svoga sina
Ovaj deo priče znam samo delimično da prepričam, iako se delića i na žalost sećam. Debelo sam se napila kada su banuli Laza i Sanela, vajda su i oni
merkali prazan stan za seksanje, nije mi bilo ni jasno ni bitno. Polu svesna, razjarena, bez ijedne moralne barijere izmanipulisala sam rođenog sina
da ode i kupi mi da jedem nešto sa roštilja, kako se ne bih onesvestila ili kolabrirala.
Dobri Laza, kao i svaki sin za ponos, odmah je nazvao i poručio mi omiljenu vešalicu na žaru, od priloga standardno i krenuo pešice.
Nisam sačekala, mislim ni 30 sekundi, pojačala sam Rijanu i počela da mazim Sanelicu po grudima i trljam se o jadno dete kao u Rijaninim spotovima kad
se trljaju o šipke i ostale krute elemente. Nije bilo baš romantično, a ni za pohvalu, ali mislim da sam uspela da dopola da silujem jadno dete i
napravim ozbiljno sranje svima nama. Naravno tu je usledio prekid filma, a naišao je i Laza. Sećam se se samo užasne buke i stepeništa.
Pobegla sam. Nemam jaknu. Pišem vam iz igraonice. Molim vas pomozite mi šta da radim, situacija je jako ozbiljna i treba mi smeštaj u Srbiji. Vraćam se iz Austrije nemam i ne poznajem nikoga!
Bilja iz Beča! P.S. Šta da radim?
