Ima neka tamna veza
U pokušaju da razumeju poreklo i razlog jednosmernosti vremena, dva fizičara iz Jermenije A. E. Allahverdyan i V. G. Gurzadyan proučavala su vezu između tamne energije i drugog zakona termodinamike.
Naučnici veruju da je tamna energija odgovorna za to što se svemir neprekidno širi, uprkos sili gravitacije koja deluje između kosmičkih tela. Kada ne bi bilo tamne energije, ceo svemir bi se, pod uticajem gravitacije, sve više zgušnjavao, dok se na kraju ne uruši u sebe. Tačnije, ponovo bi se došlo do početne tačke iz koje je sve nastalo (ukoliko prihvatamo teoriju velikog praska). U idealnom slučaju, gravitacija bi celokupan univerzum držala konstantno u istom stanju i odnosima, te vreme možda ne bi imalo nikakvog uticaja na prostor.
Prvi zakon termodinamike kaže da je ukupna količina materije i energije u univerzumu uvek ista. Iz ničega ne može nastati nešto, niti nešto što postoji može nestati. Postoji samo preobražaj materije u energiju i energije u materiju.
Ukoliko ukupna količina mase i energije uvek ostaje ista, univerzum bi trebalo da traje večno. Međutim, drugi zakon termodinamike nam mrsi konce. On predstavlja neku vrstu smrtne presude univerzumu. Zbog njega ukupna količina materije i energije u univerzumu postaje sve haotičnija, neorganizovanija i beskorisnija.
Kada ne bi bilo te sile koja sve stvari u univerzumu tera da se neprekidno udaljavaju jedne od drugih, koja celokupni sistem navodi na stanje sve većeg haosa i neuređenosti, protok vremena bi možda bio moguć u oba smera (unapred i unazad), tj.vreme bi izgubilo relevanciju koju ima.
Ovo naučnike navodi na zaključak da su drugi zakon termodinamike i tamna energija samo dva lica jednog istog fenomena – misterioznog uzroka jednosmernosti vremena.
