Žena i dan danas mora duplo više da radi za istu poziciju od muškarca, više da žrtvuje radi svojih snova, više da pravda svoje stavove i postupke. Ona je uvek pod pritiskom da bude bolja, da bude jača, da nauči više, da bude sposobnija, lepša, zanosnija… Kao da sve to nije dovoljno, novo doba donosi i potrebu da od devojaštva do smrti izgleda zamrznuto u svojim tridesetim godinama, jer matore ribe niko ne voli i svako šutira kako stigne.
Ukratko, društvo je napredovalo, ali nekako mimo i okolo žena. Njihov položaj je praktično ostao isti. Njihova borba je i te kako stvarna.
Zato sledeći put kad ugledaš nafrakanu gospođu, nemoj da se mrštiš, ni da ideš okolo i trubiš da mladim devojkama nije potrebna šminka i da su bez nje prirodnije i lepše. Nisu i ne mogu biti. Na kraju krajeva, i ti ćeš se okrenuti za sređenom damom, a nećeš ni pogledati tu prelepu studentkinju koja čupava i zarozana trči do prodavnice između štrebanja.
Žena je danas svesna koliko je muškarcima nevidljiva i nebitna sve dok im ne mahne sisama pred nosom, ili od svog lica načini umetničku sliku, od sebe načini ostvarenje muških fantazija. Ali ne šminka se samo zbog toga. To je njen način da sebi stvarnost učini lepšom i interesantnijom, da sopstvenim izgledom isprati određeno raspoloženje. Šminka je ulepšavanje podjednako koliko i stejtment.
U svemu tome, svaka se makar jednom zapita “Zašto se mi šminkamo, a muškarci ne? Zašto oni imaju tu privilegiju da se za njih ulepšavamo, a oni nama svakoga dana nude jedno isto lice, podjednako samouvereni. Zašto se oni ne plaše da će nam takvi dosaditi, kao što mi strahujemo da ćemo dosaditi njima, ako se malo zapustimo? I mi bismo volele da ponekad naš muškarac izgleda kao iz magazina, a ne kao trbušasti trut.”
Žena se šminka jer joj je svaki dan rat i nigde pod milim bogom njena bitka ne prestaje!