Svakodnevno pravimo izbore ili odluke. Ali zašto baš takve ili zašto smo se baš na to odlučili? Psiholozi objašnjavaju…
Ako pretpostavimo da razumemo zašto razmišljamo i radimo na određeni način, verovatno da grešimo. Decenije psihološkog istraživanja pokazuju da se ljudi ponašaju na način koji je misteriozan i zbunjujuć – čak i njima samima.
1. Često se priklanjamo mišljenju većine, čak iako je očigledno da većina greši.
Psiholog Aš (Asch) napravio je eksperiment još pedesetih godina prošlog veka gde bi učesnici trebalo da kažu koja od tri linije je najduža. Jedna je očigledno bila duža od ostalih. U svakom ogledu jedan učesnik bio je okružen grupom ljudi koja je tvrdila da je najkraća linija najduža. Tri četvrtine učesnika složilo se sa grupom. I kasniji eksperimenti prilikom kojih se skenirao mozak, pokazali su da grupni pritisak čini da ljudi menjaju svoju percepciju realnosti, dok neslaganje sa grupom ljudi čini da se pojedinci osećaju emotivno neugodno.
2. Pogrešno pretpostavljamo da većina ljudi podržava ponašanje većine.
Jedan način objašnjenja ovakvog fenomena jeste kad „niko ne veruje, ali svi misle da svi veruju.” Drugim rečima, pojedinci u grupi privatno veruju u jedno, ali misle da svi ostali u grupi veruju u suprotno.
Šta utiče na naše ponašanje
Kada su psiholozi Danijel Kac i Flojd Alport (Daniel Katz, Floyd Allport) 1931. godine ispitivali studente o rasnoj segregaciji, većina nije podržavala ali su svi bili ubeđeni da njihovi drugari podržavaju. Iste rezultate pokazala su skorija istraživanja o korišćenju alkohola među studentima. Većini nije prijala ali su svi mislili da su oni ti koji se izdvajaju.
