Istraživanja pokazuju da su ljudi koji se plaše samoće i koji misle da je sve teže pronaći ljubav kako godine prolaze, spremniji da ostanu u nezadovoljavajućoj vezi, pa i da je krunišu brakom. Psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski su na primeru novca dokazali da imamo odbojnost prema gubitku. Pa tako, intenzitet osećanja kad izgubimo sto dolara mnogo je jači nego kad dobijemo istu sumu. Veća senzitivnost prema gubicima, nego dobicima, mogla bi objasniti i činjenicu da mnogi ostaju u prosečnim vezama umesto da jurišaju za neizvesnom mogućnošću ostvarenja srećnog odnosa. Ili, što bi poslovica rekla, bolje vrabac u ruci nego golub na grani.
– Da li treba čekati pravu osobu ili ne stvar je lične odluke i sistema vrednosti koji negujemo. Ako smo svesni svojih potreba i ako sa sigurnošću znamo šta nam donosi izbor koji pravimo, onda možemo zasnovati razne oblike zajednica i biti srećni u njima. Međutim, ako nas vode društvene predrasude, ukoliko podležemo pritisku okoline i idemo protiv sebe, teško da će nam bračna zajednica bez ljubavi doneti išta dobro. Tešimo se da uvek postoji nešto dobro, a to su deca, ali previše je očekivati da ona popune prazninu koju nosi život bez ljubavi. To nije njihova uloga i često im predstavlja opterećenje – primećuje psiholog.
Pa ipak, ne tako davno, ljudi su se venčavali, a da se prethodno nisu ni poznavali, a kamoli osetili leptiriće u stomaku i pomislili kako je osoba ispred njih ona sa kojom žele da provedu ceo život. I ostajali su zajedno, do kraja, u naizgled srećnom braku.
– Brak bez bilo kakvog oblika ljubavi ne može biti srećan. Ali, postoje različiti oblici ljubavi. Ako se dve osobe pronađu i zavole kao prijatelji, sa puno međusobnog poštovanja tokom života, verujem da brak kao zajednica može biti srećan. Ali, nisam sigurna koliko život bez iskrene partnerske ljubavi može biti srećan. Ljudi prave izbore iz raznih razloga, nekada i nama neshvatljivih, ali to moramo poštovati dokle god je njihova percepcija sopstvenog života pozitivna – kaže psiholog.
