Živimo u hororu 21. veka, ali u jednoj oblasti i dalje verujemo u bajke. Verujemo da ćemo, kad odrastemo, naći princa sa kojim ćemo živeti srećno do kraja života. A onda odrastemo. Godine prolaze. Princa nema. Pojavljuje se knez. Princ se i dalje čeka. Odlazi knez. Eto ga vojvoda. Princ još kasni. Nestaje vojvoda. Pa, možda ni onaj konjušar nije tako loš.
Jedna od najtežih dilema sa kojima se suočava gotovo svaka žena je da li je bolje biti sama i čekati Gospodina Pravog ili pristati na Gospodina Može da prođe. Što vreme više prolazi, dilema postaje izraženija. Devojke iz prve grupe ne mogu da razumeju „koleginice“ koje pristaju na brak sa nekim koga ne vole. Ali, i pre nego što izgovore sudbonosno da, dame iz druge grupe već su sve izračunale i objasnile sebi. Argumenti se nižu, sve jedan jači od drugog: neću da ostanem sama, nisam više tako mlada, on i nije tako loš, ljubav bi ionako, pre ili kasnije, prošla, svi dobri su već zauzeti.
Ova odluka je razumljiva. Mnogi bi čak rekli prava. Živimo u društvu koje nam govori da nismo kompletni dok ne pronađemo srodnu dušu, da nismo ostvareni ukoliko nemamo prsten na desnoj ruci. Da smo suviše izbirljivi, sebični i nezreli ako smo u četvrtoj deceniji i dalje sami. Plaše nas poslovicom „izbirač naiđe na otirač“, bombarduju savetima da treba da spustimo kriterijume, dok to konačno i ne uradimo. I pristanemo na momka koji može da prođe u nedostatku boljeg.
Da su društveni pritisak i biološki časovnik najčešći razlozi zbog kojih ljudi misle da je u redu zasnovati bračnu zajednicu bez ljubavi, veruje sagovornica „Života plus“, psiholog Elena Kuzmanović.
– Ali, neretko, ljudi prosto odustanu od traženja ljubavi. Kao da u jednom trenutku moraju da izaberu da li će možda ostati bez potomstva, ali će težiti ka pravoj ljubavi ili će odabrati decu na uštrb ljubavi. Često se događa i da velika razočaranja stvore ideju da je ljubav nešto bolno i loše, pa je treba izbegavati. Javlja se strah da ćemo ponovo biti povređeni, pa biramo sigurnost naspram ljubavi i strasti. Ali, kada biramo sigurnost, ostajemo uskraćeni za sjajna iskustva koja nosi rizik življenja i voljenja – kaže Kuzmanovićeva.
