Dani, nedelje i meseci proleću nam sve većom brzinom što smo stariji. Ali zašto je to tako?
Vreme Kada smo bili deca, leto je delovalo kao da traje večno, međutim kako smo rasli, vreme je nekako počelo da ubrzava.
Dani, nedelje i meseci proleću nam sve većom brzinom što smo stariji. Ali zašto je to tako?
Ubrzano proticanje vremena, kažu naučnici, nije rezultat toga što smo zatrpani sve većim brojem obaveza, odgovornosti i briga, već naše percepcije zbog koje se upravo i osećamo zauzeto i užurbano, prenosi newsweek.rs.
Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju zašto se naša percepcija vremena ubrzava kako starimo. Jedna od njih ističe da je za to odgovoran naš biološki sat, odnosno usporavanje metabolizma, srčanog ritma i disanja.
Dečje srce kuca brže, zbog čega u određenom vremenskom periodi dete ima više bioloških markera koji stvaraju privid da se više stvari dogodilo i samim tim da vreme teče sporo.
Ipak, najnovija teorija kao krivca za ubrzavanje vremena označava činjenicu da što smo stariji postajemo sve naviknutiji na svoje okruženje, zbog čega mozak primećuje sve manje detalja.
Za decu, sa druge strane, svet je neistraženo mesto kojem mozak posvećuje mnogo više pažnje kako bi ga obradio. Tako je u stvari rutina, koja deluje kao da usporava vreme, u stvari odgovorna na mentalnom nivou za njegovo ubrzavanje.
newsweek.rs
