Tokom ljudske istorije tetovaža je igrala različite uloge. U antičkom svetu, gde je jedan čovek mogao postati vlasništvo drugog, tetovaža je, na primer, imala funkciju tapije.
Međutim, u paganskom svetu glavni smisao tetoviranja bilo je opštenje s duhovima, paganskim božanstvima (u hrišćanstvu su paganski bogovi izjednačeni sa demonima). Kroz crteže na telu (sakralni simboli), čovek je u svoj život prizivao duha / boga kome se klanjao.
Crkva odbacuje tetoviranje upravo zbog njegovog mističkog značenja – zbog toga što predstavlja ostatke paganizma. Za hrišćansku crkvu, kroz tetovažu čovek opšti s nečistim i lukavim duhovima, a ne sa Bogom. Priroda tetovaže je neizbežno kultna i magijska.
Evo šta Biblija kaže za tetoviranje?
Zakon Starog zaveta zapoveda Izraelcima, “Za mrtvacem ne režite tela svojega, niti stavljajte tetoviran znak na sebe. Ja sam Gospod” (Treća Mojsijeva 19:28). Tako da i ako vernici danas nisu više pod zakonom Starog zaveta, (Rimljani 10:4; Galatima 3:23-25; Efescima 2:15), činjenica da postoji zapovest protiv tetoviranja treba da nas natera da se zamislimo.
Novi zavet ne kaže ništa o tome da li vernik može ili ne može da se tetovira. Gospod nam kaže: “Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju” (1 Korinćanima 10:31). U Bibliji nema zapovesti protiv tetoviranja ili bodi pirsinga, ali nam ni ne daje neki dobar razlog da verujemo da bi Bog želeo da se tetoviramo ili da uradimo bodi pirsing.
Drugi aspekt koji treba razmotriti je skromnost.
Biblija nas uči da se oblačimo skromno (1 Timoteju 2:9). Jedan aspekt skromnog oblačenja, je da smo sigurni da sve što treba da bude pokriveno odećom je adekvatno pokriveno. Međutim, osnovno značenje skromnog oblačenja je da ne privlačimo pažnju na sebe. Ljudi koji se skromno oblače, rade to da ne bi privlačili pažnju na sebe. Tetovaža i bodi pirsing definitivno privlače pažnju. U tom smislu, tetovaža i bodi pirsing nisu skromni.
