“Sreća je kod inteligentnih ljudi najređa stvar za koju znam” – Ernest Hemingvej
Činjenica da imaš pokraj sebe vernog partnera koji te voli, skladne porodične odnose i uspešnu karijeru inteligentnim osobama jednostavno nije dovoljna za sreću. Pametni ljudi imaju mnogo drugih razloga za melanholiju i tugu.
Ovo je 6 najčešćih razloga zašto inteligentni ljudi ne mogu da pronađu sreću u životu. Ti problemi ne pogađaju baš preterano one druge, manje inteligentne osobe, tj. većinu populacije. Ove boljke su rezervisane samo za one najpametnije primerke:
Inteligentni ljudi sve analiziraju i vide ono što većina ne vidi
Mnogi inteligentni umovi imaju tendenciju da sve suviše analiziraju sve što se oko njih nalazi i događa. Počevši od samih sebe i svojih osećanja i postupaka, oni besomučno analiziraju svaki detalj iz života do takvih tančina da je to zaista iscrpljujuće.
Njihov mozak kao da nikada ne miruje, nikad ne odmara, nikad ih ne ostavlja na miru. To je jače od njih…
Sama moć da se pronikne u takve tančine stvari, da se uoči ono što drugima promiče i poveže naizgled nespojivo, je sama po sebi fantastična. Međutim, ona je i blagoslov i teret. Velika moć analize i spoznaje čini da stvarnost sagledaju prilično realno i nepristrasno, a slika koju dobijaju najčešće uopšte nije ni lepa ni optimistična.
Čini se da je za sreću ipak potrebno biti gluplji, živeti prostije i ne razmišljati mnogo o svojim i tuđim postupcima, problemima, mogućim posledicama.
U stvari, problem je samo u tome što drugi nisu sposobni da tako prozru ljude i stvarnost oko sebe i sve dok su ti gluplji u večini, po njima će se stvarnost i krojiti, a ona nekolicina pametnih biće prinuđena da pati. Tako je oduvek bilo.
Sebi i drugima postavljaju veoma visoke standarde
Pametni ljudi dobro znaju šta žele i zaslužuju i kada se njihova očekivanja ne ispune, ostaju razočarani. Sasvim je normalno da u životu skoro nikad ne dobijamo ono što želimo, ali ljudi sa viskim koeficijentom inteligencije iz nekog nepoznatog razloga uporno podsvesno pokušavaju da zadrže taj detinje optimističan stav prema svetu.
Tako ni kod drugih, kao ni kod sebe, ne podnose slabosti i ne zadovoljava ih ništa što je manje od očekivanog.
Činjenica da se to kosi sa istovremenim postojanjem tačnog uvida u kojoj meri je ovaj svet surovo i nepravedno mesto, dobijamo još jedan dubok unutrašnji sukob koji užasno mori pametne ljude.
