Život je jednostavan, ali mi ga komplikujemo – upozorio nas je pre više od 2.000 godina kineski filozof Konfučije. Bez uspeha. Jer, toliko vekova kasnije, i dalje smo stručnjaci da sebi zakomplikujemo život. Prema mišljenju psihologa Danijele Vajt, ovo je deset najčešćih načina na koji to radimo, pišu Večernje novosti.
Odlažemo
Ako nam je omiljena reč “sutra ću”, pre ili kasnije osetićemo kao da nas veliki talas, sastavljen od svih odloženih obaveza, preplavljuje. Jedini način da izbegnemo talas je da uđemo u vatru i da se uhvatimo u koštac sa obavezama kojih je sve više. Kada “sutra” zamenimo sa “sada”, život će nam biti mnogo lakši i lepši jer ništa ne čisti um kao završavanje stvari. U suprotnom, ostajemo u začaranom krugu gde svaki novi zadatak, obaveza, projekat, komplikuje ne samo dan, nego i život.
Brinemo
Paradoksalno, ali što više brinemo, više problema imamo. Jer, briga nije čarobni štapić koji rešava naše muke, već ima parališuće dejstvo, sprečava nas da se aktiviramo kako bismo problem rešili i zamagljuje pogled, pa ne vidimo očigledna rešenja. Energija koju posvećujemo problemu može biti pametnije potrošena – na traženje rešenja. Posebna priča je kad brinemo bez osnova, praveći slona od miša i tražeći problem tamo gde ga realno nema, ali ga pravimo hipotetičkim “šta ako?”
Čekamo
Mnogim ljudima život prođe u čekanju – da zasija sunce, prestane kiša, prođu vrućine, smire se vetrovi. Čekajući idealan dan, ne odlaze u šetnju, na izlet, u park. Čekajući savršenog partnera, žive bez ljubavi. Čekajući idealnu poslovnu priliku, propuštaju dobre. Čekaju da se stvore uslovi za osnivanje porodice i neretko ostaju bez iste. Izreka “Ko čeka, taj dočeka” nije uvek dobar izbor. Jer, kao što temperatura nikad nije savršena, nisu ni životne okolnosti. Ali, to nije razlog da ne izađemo i ne zaplešemo po kiši.
Ne znamo da kažemo NE
Osobe koje uvek izlaze u susret svima, od kolega do članova porodice, komplikuju svoj život. Jer, u jednom trenutku neće uspeti da izađu na kraj sa svim obavezama, pa će pući. Zatim će osetiti krivicu što su se “ispraznili” na nekom ko to najmanje zaslužuje i tako u krug. Razmislite o prioritetima, dobro procenite svoje vreme i naučite da kažete ne. Svet, kao i vaša firma, nastaviće da postoje, čak i ako odete na odmor, a kolega će konačno naučiti kako da iskopira tekst ako mu pristojno kažete da nemate vremena da mu to ponovo pokazujete.
Žurimo
Ko je produktivniji? Osoba koja fokusirano i smireno radi ili ona koja sve vreme govori “žurim” nervozno gledajući na sat? Žurba nas ne čini efikasnijim, već stvara paniku i proizvod rada je lošiji, a to nam se kasnije vraća kao bumerang. Postoje situacije kad je brzina opravdana, jer vas je, na primer, šef kasno obavestio o pomerenim rokovima, ali u redovnim okolnostima se trudite da zadatke rasporedite i radite smireno i produktivno, pa ćete sebi pojednostaviti posao i život. Izbegavajte kampanjski rad jer se loše odražava na zdravlje i na kolegijalnu atmosferu.
