To je nešto što ‘drži vodu’ i u moderno doba, kao i ranije u ljudskoj istoriji. Dominacija je prečac za priliku za parenje, a genetska istraživanja pokazuju da osam posto današnje muške populacije u Aziji potiče od Džingis-kana i njegove porodice. Taj bradati vojskovođa osvojio je gotovo celu Aziju i doprineo uverenju da su bradati muškarci dominantniji.
Brada nije jedino što doprinosi dominaciji, isto je s glasom. Ljudi su naklonjeniji muškarcima dubokog glasa, a kada se dva muškarca oko nečega takmiče skloni su da snize ton kako bi pokazali da su dominantniji u odnosu na suparnika, pokazala su istraživanja.
Slično je i s telom. Muškarci u proseku veruju kako treba da budu mišićaviji nego što žele žene, dok žene u proseku smatraju da treba da budu mršavije nego što zapravo žele muškarci.
Ljudi nisu uvek uspešni u procenjivanju onoga šta privlači suprotni pol, što se delimično može pripisati instinktima da se svlada konkurencija i privuče partner.
Većina tih istraživanja sprovedena je u zapadnjačkoj populaciji. Upotreba šminke, telesna građa, pa čak i sposobnost da se pušta brada razlikuju se od jednog dela sveta do drugog, što znači da bi se negde drugde mogli dobiti drugačiji rezultati.
Ali poenta je u tome da, bilo da je reč o bradi ili nečemu drugom, postoji obrazac po kome zahtevi za konkurentnošću dovode do razlika u izgledu. Mislite li da svima uvek možete ugoditi? Varate se.
tportal.hr
